U Bečićima je danas započeo Samit ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava zemalja Zapadnog Balkana, koji organizuje Savez ekonomista Srbije. Na otvaranju skupa, predsednik Saveza, Aleksandar Vlahović, istakao je da finansijski sektor u regionu ostaje jak i otporan uprkos dugotrajnoj geopolitičkoj i geoekonomskoj krizi koja ga prati.
Vlahović je naglasio da globalna ekonomija beleži pozitivne rezultate i da je izbegnuta opšta recesija. Ipak, ukazao je na pogoršanje fiskalnih performansi koje su, uprkos solidnim stopama rasta, dovele do rasta javnog duga. On je dodao da je inflacija uglavnom u prihvatljivim granicama, ali su visoka inflaciona očekivanja i bazna inflacija i dalje problematična, što stvara zabrinutost od ponovnog rasta cena.
Vlahović je takođe izneo podatak o rastu kreditne aktivnosti, koja je u proseku iznosila oko 12,3 odsto u sektoru stanovništva. NPL (problematični krediti) su stabilni i iznose 3,4 odsto, a profitabilnost, merena ROA (prinos na sredstva), zabeležila je rast od 2,4 odsto. Iako se na tržištu rada nastavljaju dobre performanse, one se odvijaju sporijim tempom. Vlahović je naglasio da su ključni uslovi za dalji rast zemalja Zapadnog Balkana strukturalne reforme.
Irena Radović, guvernerka Centralne banke Crne Gore, istakla je da je očuvanje makroekonomske stabilnosti prioritet za instituciju na čijem je čelu. Ona je naglasila da održive javne finansije i odgovorna fiskalna politika čine srž tog cilja. Radović je upozorila da fiskalna neodrživost može ugroziti ukupnu ekonomsku stabilnost zemlje. „Bez fiskalne discipline nema dugoročne stabilnosti“, poručila je Radović, ističući da će CBCG nastaviti da doprinosi stabilnosti finansijskog sistema i jačanju otpornosti bankarskog sektora.
Guvernerka je takođe ukazala na formiranje paralelnih trgovinskih, investicionih i tehnoloških blokova na globalnom nivou. Prema njenim rečima, sankcije, carine i kontrole izvoza postali su politički alati u rukama moćnika, što direktno utiče na ekonomije Zapadnog Balkana. Ove ekonomije su snažno integrisane u evropske tokove i osećaju pritiske kroz poremećaje u lancima snabdevanja, kao i kroz rast cena i pritisak na kamatne marže.
Radović je istakla da ostaju snažno posvećeni sprovođenju reformi u okviru Poglavlja 17, naglašavajući stabilnost i otpornost bankarskog sistema. Ovaj samit je prilika za razmenu iskustava i ideja među zemljama u regionu, kako bi se prevazišle trenutne ekonomske izazove i unapredila saradnja.
U Bečićima se okupilo više od 100 učesnika, uključujući ministre finansija i guvernere centralnih banaka iz različitih zemalja Zapadnog Balkana. Cilj skupa je da se razmene iskustva i prakse koje bi mogle doprineti jačanju ekonomske stabilnosti regiona. Tokom skupa, očekuje se da će se razgovarati o različitim temama, uključujući fiskalnu politiku, bankarski sektor, kao i o izazovima sa kojima se region suočava u svetlu globalnih ekonomskih kretanja.
Samit u Bečićima predstavlja važan korak ka jačanju ekonomskih odnosa i saradnje među zemljama Zapadnog Balkana. S obzirom na trenutne izazove, uključujući inflaciju, rast javnog duga i globalne geopolitičke pritiske, ovakvi sastanci su od suštinskog značaja za stabilnost i budući razvoj regiona. Učesnici skupa imaju priliku da razmene ideje o reformama i strategijama koje bi mogle doprineti održivom ekonomskom rastu i razvoju svih zemalja u regionu.
