Glavni sindikati Argentine su 19. februara 2026. godine započeli 24-časovni štrajk širom zemlje u znak protesta protiv zakona o reformi rada, koji je izazvao oštre kritike i neslaganja među radnicima i sindikatima. Ova reforma, koja je predložena od strane vlade, ima za cilj smanjenje troškova rada i povećanje fleksibilnosti na tržištu rada, ali sindikati tvrde da će to dovesti do smanjenja prava radnika i pogoršanja već teške ekonomske situacije u zemlji.
Štrajk je organizovan od strane najuticajnijih sindikata, uključujući Generalnu konfederaciju rada (CGT) i Sindikat radnika u uslužnim delatnostima (CTA), koji su zajedno pozvali radnike da se pridruže protestima u različitim gradovima. Tokom štrajka, mnogi radnici su ostali kod kuće, dok su drugi izašli na ulice da izraze svoj nezadovoljstvo prema predloženim reformama.
Vlada je, s druge strane, tvrdila da su reforme neophodne za stimulaciju ekonomije i privlačenje stranih investicija. Prema podacima, Argentina se suočava sa visokom stopom nezaposlenosti i inflacijom koja se mjeri u desetinama procenata. U takvoj situaciji, vlasti su smatrale da je potrebno doneti mere koje će podstaknuti zapošljavanje i smanjiti birokratiju.
Međutim, sindikati su ukazali na to da reforme predstavljaju napad na radnička prava i da će smanjiti zaštitu radnika u slučaju otkaza ili smanjenja plata. Oni su takođe istakli da bi reforme mogle dovesti do povećanja radnog vremena bez adekvatne kompenzacije, što bi dodatno pogoršalo kvalitet života radnika.
Tokom štrajka, u glavnim gradovima kao što su Buenos Aires, Cordoba i Rosario, organizovani su protesti na kojima su se okupili hiljade ljudi. Protestanti su nosili transparente sa porukama kao što su „Ne damo svoja prava!“ i „Za bolju budućnost radnika!“. Mnogi su pozivali vladu da preispita svoje odluke i da se vrati dijalogu sa sindikatima.
Pored toga, štrajk je izazvao i prekid rada u mnogim sektorima, uključujući javni prevoz, obrazovanje i zdravstvo. U Buenos Airesu, metro i autobusi su stali, a škole su bile zatvorene. Građani su se suočili sa poteškoćama u kretanju, a mnogi su morali da traže alternativne načine da stignu na posao ili druge obaveze.
Međunarodna organizacija rada (ILO) takođe je izrazila zabrinutost zbog predloženih reformi i pozvala vladu Argentine da uzme u obzir standarde zaštite radnika. Ova organizacija je istakla da bi smanjenje prava radnika moglo imati dugoročne negativne posledice na društvo i ekonomiju zemlje.
Sindikalni vođe su naglasili da će nastaviti sa borbom protiv ovih reformi i da će se organizovati nove akcije ako vlada ne reaguje na njihove zahteve. Oni su takođe pozvali radnike iz drugih sektora da se pridruže borbi za prava radnika, kako bi se stvorila šira koalicija protiv reformi koje smatraju nepravednim.
U svetlu trenutne ekonomske krize i rastuće nezadovoljstva među građanima, ova situacija može dodatno zakomplikovati političku situaciju u Argentini. Mnogi analitičari smatraju da će se vlada suočiti sa sve većim pritiscima kako bi pronašla rešenje koje će zadovoljiti i zahteve sindikata i potrebu za ekonomskim reformama.
U narednim danima, očekuje se da će se nastaviti razgovori između vlade i sindikata, ali je neizvesno da li će biti postignut dogovor. Radnici su odlučni u svojoj borbi za prava, a pitanje je kako će vlada reagovati na njihovo nezadovoljstvo i zahteve. Ovaj štrajk je samo jedan od mnogih znakova sve većeg nezadovoljstva i borbe za prava radnika u Argentini, koja se suočava sa teškim izazovima u budućnosti.
