Božićni post, koji je počeo u petak 28. novembra, traje 40 dana, sve do Badnjeg dana, 6. januara. Ovaj post je značajan deo pravoslavne tradicije i predstavlja vreme duhovnog pripremanja za Božić. Tokom ovog perioda, vernici se uzdržavaju od mrsne hrane, alkohola, kao i od grešnih misli i dela. Post se smatra vremenom kada se duša i telo pripremaju za dolazak Hrista.
Tokom čitavog posta, vernici ne konzumiraju meso, mlečne proizvode i jaja. Od 28. novembra do 30. decembra, ponedeljkom, sredom i petkom posti se na vodi, utorkom i četvrtkom na ulju, dok se subotom i nedeljom dozvoljava riba. U poslednjoj sedmici posta, od 31. decembra do 6. januara, pravila su stroža – tada se riba ne jede. Tih dana, ponedeljkom, sredom i petkom posti se na vodi, dok se utorkom, četvrtkom, subotom i nedeljom posti na ulju.
Osim toga, postoji izuzetak za praznik Vavedenja Presvete Bogorodice, koji se obeležava 4. decembra, kada je riba dozvoljena bez obzira na to koji dan u nedelji pada. Badnji dan, koji se slavi 6. januara, smatra se najstrožim danom posta, kada se ne koristi ni ulje ni vino, već se posti isključivo „na vodi“.
Cene ribe na pijacama i u marketima u Srbiji već su primetne, sa stabilnim, ali znatno različitim cenama u zavisnosti od vrste ribe. U marketima, kilogram šarana košta između 500 i 550 dinara, oslić je oko 420 dinara, brancin se prodaje po ceni od 1.400 do 1.700 dinara, dok pastrmka košta između 600 i 650 dinara. Orada se kreće između 1.350 i 1.650 dinara za kilogram, dok filet lososa dostiže cenu od oko 2.200 dinara.
Prodavci na beogradskim pijacama navode da su cene ribe ove godine više za oko 20 do 30 procenata u odnosu na prethodnu godinu. Pečena pastrmka prodaje se po ceni od 1.950 dinara, prženi šaran košta 2.350 dinara, dok oslić na roštilju iznosi oko 1.650 dinara. Skuša, popularna riba među potrošačima, košta približno 1.850 dinara.
Na pijaci „Kalenić“, prodavci se nadaju da će, uprkos poskupljenju, prodaja ribe biti dobra i ove sezone. Najtraženije vrste ribe ostaju šaran, pastrmka, oslić i skuša, što ukazuje na trendove potrošnje u ovom periodu, posebno tokom Božićnog posta kada se očekuje veća potražnja za ribom.
Uzimajući u obzir sve ove informacije, može se zaključiti da Božićni post nije samo duhovna praksa, već i period kada se vrši značajan pritisak na tržište ribe. Potrošači se pripremaju za praznike, a trgovci se nadaju da će uspeti da zadovolje potražnju. U vreme kada se cene ribe povećavaju, važno je da se potrošači informišu o aktuelnim cenama i ponudi kako bi mogli doneti najbolje odluke prilikom kupovine.
Božićni post je, dakle, vreme kada se ne samo duhovno, već i ekonomski pripremamo za dolazak Božića. Mnogi ljudi koriste ovu priliku da se okupe sa porodicom, dele obroke i učvrste svoje veze s tradicijom. Bez obzira na povećanje cena, vernici nastavljaju da poštuju post i tradiciju, što pokazuje njihovu posvećenost. U tom smislu, post ima dublji značaj od samog uzdržavanja od hrane; on je deo identiteta i kulture koja se prenosi s generacije na generaciju.
