Prošle sedmice, vrhovnom javnom tužilaštvu, javnom tužilaštvu za organizovani kriminal i višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu podneta je dopuna krivične prijave protiv bivših funkcionera preduzeća „Infrastruktura Železnice Srbije“, Nebojše Bojovića i Milutina Miloševića. Ova prijava dolazi kao rezultat tragičnog incidenta koji se dogodio 1. novembra 2024. godine, kada je na železničkoj stanici u Novom Sadu došlo do rušenja nadstrešnice, usled čega je stradalo 16 ljudi.
Narodni poslanik Uglješa Mrdić, jedan od podnosilaca krivične prijave, podneo je dopunu koja se posebno fokusira na Nebojšu Bojovića. Obojica su, prema saznanjima, čak i izostali kao svedoci u postupku koji se vodi zbog ove tragedije. U dokumentaciji koja je priložena uz prijavu, jasno se ukazuje da su Bojović i Milošević kao visoki funkcioneri bili zaduženi za garantovanje bezbednosti putnika, što dodatno naglašava ozbiljnost situacije.
Bojović, koji je u to vreme bio predsednik skupštine „Infrastruktura Železnice Srbije“, i Milošević, kao izvršni direktor, potpisivali su dokumente koji su se ticali bezbednosti saobraćaja na železnicama, uključujući i stanicu u Novom Sadu. Njihova odgovornost se dodatno pojašnjava time što su odluke koje su donosili bile osnova za usvajanje aneksa ugovora od strane Vlade Republike Srbije, što znači da su imali ključnu ulogu u procesu koji je doveo do tragičnih posledica.
U dopuni krivične prijave se navodi da su aneksi ugovora o rekonstrukciji i modernizaciji železnice morali biti prethodno usvojeni na Skupštini akcionara „Infrastruktura Železnice Srbije“, što su oni, kao predsednik i izvršni direktor, propustili da urade. Ova procedura je bila ključna jer bez odobrenja Skupštine, Vlada nije mogla da donese svoje odluke, što ukazuje na ozbiljnu propust u izvršavanju njihovih dužnosti.
Osim toga, Bojović je bio zadužen da odobri korišćenje železničke infrastrukture, što je uključivalo i obezbeđivanje bezbednosti putnika. Njegove odluke su omogućile da se vozovi kreću po staničnoj zgradi u Novom Sadu, koja je u to vreme bila u fazi rekonstrukcije. Nažalost, to je dovelo do rušenja nadstrešnice i gubitka života.
Milutin Milošević se takođe suočava sa ozbiljnim optužbama. Kao izvršni direktor, bio je odgovoran za organizaciju železničkog saobraćaja, a prema prijavi, potpisao je dokumente koji su omogućili da se saobraćaj nastavi uprkos radovima na staničnoj zgradi. Njegova odgovornost uključuje i propuštanje da naređuje redovne i vanredne preglede objekta, što je dovelo do propusta u otkrivanju ozbiljnih građevinskih problema.
Podnositelji prijave ističu da su Bojović i Milošević, kao visoki funkcioneri, znali za opasnosti koje su njihovim postupcima mogle nastati, ali su ipak postupali olako, verujući da do tragičnih posledica neće doći. Ove informacije dodatno komplikuju situaciju jer se postavlja pitanje odgovornosti ne samo njih dvojice, već i drugih institucija koje su bile uključene u proces donošenja odluka.
S obzirom na ozbiljnost situacije, javnost izražava zabrinutost zbog toga što su obojica prijavljenih nedavno viđeni sa Mladenom Nenadićem, glavnim javnim tužiocem, što je otvorilo dodatna pitanja o zakonitosti njihovog postupanja i istrage. Ova situacija stvara sumnju u efikasnost pravosudnog sistema i može dovesti do daljih istraživanja o tome kako su se vodile istrage protiv Bojovića i Miloševića.
U zaključku, slučaj ukazuje na ozbiljne propuste u radu nadležnih organa i izaziva zabrinutost javnosti zbog bezbednosti na železnicama. Očekuje se da će pravosudni organi nastaviti sa istragama i doneti odgovarajuće mere kako bi se sprečile slične tragedije u budućnosti.
