Beograd – Brojni poslodavci u Srbiji umesto da zaposle osobe sa invaliditetom plaćaju „penale državi“, iako ta sredstva mogu da preusmere na unapređenje poslovanja, rekao je direktor preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom SDPS, Predrag Bubalo. On je istakao da podrškom inkluzivnosti može da se uštedi do milion dinara godišnje.
Obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom, čije neispunjavanje za sobom povlači plaćanje Budžetskom fondu za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, zasniva se na Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom usvojenom 2009. godine. Prema tom zakonu, svaki poslodavac u Srbiji koji ima od 20 do 49 zaposlenih dužan je da zaposli najmanje jednu osobu sa invaliditetom, dok poslodavci sa više od 50 zaposlenih moraju da zaposle najmanje dve osobe sa invaliditetom, a na svakih narednih 50 zaposlenih dolazi još jedna osoba sa invaliditetom.
Bubalo je naglasio da je važno da poslodavci shvate prednosti angažovanja osoba sa invaliditetom u svojim kompanijama. Pored toga što je to zakonska obaveza, uključivanje osoba sa invaliditetom može doneti brojne prednosti, poput raznovrsnosti timova, poboljšane radne atmosfere i većeg zadovoljstva zaposlenih. Takođe, poslodavci koji zaposle osobe sa invaliditetom mogu dobiti i određene subvencije i olakšice od strane države, što dodatno motiviše preduzeća da zapošljavaju ovu kategoriju radnika.
U Srbiji je i dalje prisutna stigma prema osobama sa invaliditetom, koja se ogleda u predrasudama i strahovima poslodavaca. Mnogi smatraju da osobe sa invaliditetom nisu sposobne da obavljaju određene poslove ili da će im biti potrebna dodatna pomoć, što ih odvraća od zapošljavanja. Ipak, statistike pokazuju da mnoge osobe sa invaliditetom imaju visoke kvalifikacije i veštine koje mogu doprineti razvoju kompanija.
Preduzeća koja su zaposlila osobe sa invaliditetom često beleže pozitivne rezultate. Na primer, povećanje produktivnosti i smanjenje fluktuacije zaposlenih su samo neki od benefita. Stručnjaci sugerišu da bi poslodavci trebali preispitati svoje stavove i otvoriti vrata osobama sa invaliditetom, jer su oni često motivisani radnici koji su spremni da se bore za svoje mesto na tržištu rada.
U cilju promovisanja inkluzivnosti, razne nevladine organizacije i institucije sprovode programe obuke i podrške za poslodavce, kako bi im olakšali proces zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Ove inicijative imaju za cilj da informišu poslodavce o pravima i obavezama koje imaju prema zaposlenima sa invaliditetom, kao i o mogućnostima koje se nude kroz razne subvencije i olakšice.
Osim toga, važno je da društvo kao celina podrži inkluzivne politike i da se bori protiv predrasuda koje postoje prema osobama sa invaliditetom. Edukacija i svest o njihovim pravima i mogućnostima su ključni za stvaranje pravednijeg i inkluzivnijeg društva.
U zaključku, Predrag Bubalo ističe da je zapošljavanje osoba sa invaliditetom ne samo zakonska obaveza već i moralna dužnost svih poslodavaca. Ulaganjem u inkluzivne politike i stvaranjem radnog okruženja koje prihvata raznolikost, poslodavci mogu stvoriti bolje uslove za sve zaposlene, a istovremeno doprineti razvoju društva u celini. U tom smislu, potrebno je više inicijativa koje će podsticati poslodavce na aktivno zapošljavanje osoba sa invaliditetom i promovisati njihove sposobnosti i potencijale.
