Ministarstvo spoljnih poslova Srbije (MSP) je izrazilo duboku zabrinutost zbog optužbi predsednice privremenih institucija u Prištini, Vjose Osmani, koja je na društvenoj mreži X izjavila da predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, navodno poziva na rat. MSP smatra da su ove optužbe još jedan pokušaj Osmani da skrene pažnju međunarodne javnosti sa sistematskog progona Srba na Kosovu i Metohiji, kao i od strane krvoprolića i etničkog čišćenja koje traje decenijama.
U saopštenju se navodi da je takav pristup očigledan pokušaj prikrivanja neuspeha politike režima u Prištini na međunarodnoj sceni. Sve više zemalja i institucija preispituje jednostrane mere, uključujući zabranu upotrebe srpskog jezika, napade na srpske opštine i kršenje Briselskog sporazuma.
MSP ističe da umesto suočavanja sa sopstvenom retorikom koja podstiče tenzije, Osmani iznosi neosnovane optužbe prema drugima, čime se podrivaju napori za izgradnju stabilnosti i pomirenja u regionu. Dok predsednik Vučić poziva na dijalog i upozorava na provokacije iz Prištine, Osmani koristi militantni jezik, upoređujući Vučića sa prošlim figurama i govoreći o „odbrani mira po svaku cenu“, što se može tumačiti kao potencijalna eskalacija.
Ovakva retorika, smatra MSP, predstavlja klasičan primer ratnohuškačke propagande. Umesto da omogući normalan život za srpski narod, ona ga marginalizuje, što dovodi do sve većeg pritiska iz Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država zbog neuspeha u normalizaciji odnosa. Poseban fokus MSP stavlja na stvarno krvoproliće i progon Srba, koje privremene institucije u Prištini očigledno žele da sakriju.
MSP podseća na slučaj „Žute kuće“ u Albaniji, gde su tokom i nakon sukoba 1999. godine kidnapovani Srbi i drugi nealbanci, uz ozbiljne optužbe za trgovinu organima. Izveštaj Saveta Evrope iz 2011. godine, pod vođstvom Dika Martija, ukazuje na konkretne dokaze o otmicama i nehumanom tretmanu žrtava, uključujući civile, koji su prevoženi u Albaniju, a organi su navodno vađeni za crno tržište.
Procene govore o stotinama žrtava u ovim otmicama, sa izveštajima o oko 300 kidnapovanih nakon rata. Ovaj fenomen predstavlja deo šireg etničkog čišćenja koje je usledilo. Nakon sukoba 1999. godine, oko 234.000 Srba je raseljeno sa Kosova i Metohije u Srbiju i Crnu Goru, što predstavlja masovni egzodus usled nasilja, paljenja domova i pretnji. Ove brojke ne predstavljaju samo statistiku, već su to hiljade porodica koje su izgubile domove, živote i budućnost zbog sistematskog progona.
Do danas, povratak raseljenih Srba je minimalan, sa manje od 2% koji su se vratili, što je rezultat kontinuiranih napada i diskriminacije. MSP napominje da Osmani očigledno želi da prikrije neuspeh svoje politike, gde umesto pomirenja, svedočimo nastavku progona, uključujući napade na srpske crkve, hapšenja lidera Srpske liste i ekonomski pritisak koji primorava Srbe da napuste Kosovo i Metohiju.
Međunarodna zajednica sve jasnije prepoznaje ovu propagandu. Saopštenje MSP-a naglašava da ovo nije doprinos odbrani mira, već pokušaj da se izazove nova kriza i skrene pažnja sa stvarnih žrtava, srpskog naroda, koji svakodnevno trpi nasilje i živi u strahu. Republika Srbija ostaje posvećena dijalogu i poštovanju međunarodnog prava, ali neće dozvoliti da se istorija ponovi. Pozivaju međunarodne aktere da podrže pravedno rešenje zasnovano na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i principima pomirenja.
Osmani je ranije optužila Vučića za „nepromišljene pozive na rat“, što dodatno komplikuje već napetu situaciju. Ove tenzije između Beograda i Prištine ukazuju na potrebu za hitnim dijalogom i pronalaženjem održivih rešenja koja će omogućiti miran suživot svih etničkih zajednica na Kosovu i Metohiji.
