U poslednjim danima na Kosovu, situacija je postala napeta nakon što je predsednica Vjosa Osmani 6. marta raspustila prištinsku skupštinu dekretom, pokrenuvši proces za vanredne parlamentarne izbore. Ovaj potez izazvao je brojne spekulacije i analize o mogućim ishodima koji bi mogli uslediti, posebno s obzirom na to da je Ustavni sud u Prištini obustavio sve političke odluke do 31. marta. Analitičari iznose tri glavna scenarija koji bi mogli proizaći iz ove situacije.
Prvi scenarij podrazumeva da Ustavni sud odluči da je Osmani prekoračila svoja ovlašćenja i da skupština nije validno raspuštena. U tom slučaju, sud bi mogao naložiti da se poštuje rok od 60 dana za izbor novog predsednika, što bi značilo vraćanje Skupštine na zasedanje pre nego što se raspisuju izbori. Drugi scenarij se odnosi na pitanje kvoruma i obaveze poslanika da prisustvuju sednici tokom izbora predsednika. Treći moguć ishod bio bi da Ustavni sud validira odluku Osmani, čime bi se skupština smatrala raspuštenom, a predsednica naložila raspisivanje izbora.
Miloš Pavković, direktor strategije u Centru za evropske politike, smatra da je situacija veoma delikatna i da bi Ustavni sud mogao pružiti dodatno vreme za izbor predsednika, s obzirom na to da je održan samo jedan izborni krug. On upozorava da bi, ako Ustavni sud ne reši situaciju do 4. aprila, Kosovo moglo ući u institutionalni haos, s obzirom na to da bi vlada bila u tehničkom mandatu.
Duško Čelić, pravni stručnjak, takođe ukazuje na to da bi haos mogao pogodovati trenutnom premijeru Aljbinu Kurtiju, koji je tokom prošle godine vladao bez formalne parlamentarne kontrole. Čelić se pribojava da bi u takvim uslovima Kurti mogao dodatno narušiti prava Srba na Kosovu, posebno uz najavljene promene u zakonodavstvu i integraciju sektora kao što su školstvo i zdravstvo.
Ustavni sud je izdao privremenu meru koja važi do 31. marta, zabranjujući bilo kakve radnje predsednika ili Skupštine u vezi sa dekretom iz 6. marta. Osmani je donela ovu odluku nakon što je istekao ustavni rok za izbor predsednika, a vanredna sednica skupštine nije mogla da se održi zbog nedostatka kvoruma. Naime, samo su poslanici Samoopredeljenja i predstavnici nevećinskih zajednica prisustvovali, dok su poslanici opozicije, uključujući najveću srpsku stranku, Srpsku listu, bojkotovali sednicu.
Osmani je naglasila da njenu odluku nije donela samostalno, već nakon konsultacija sa brojnim advokatima, koji su se složili da je njena procena ispravna. Ona veruje da će Ustavni sud doneti odluku u skladu sa njenim dekretom. Takođe, izjavila je da bi ponovo bila izabrana za predsednicu da je Pokret Samoopredeljenje predložio njen jedini kandidaturu.
S obzirom na sve navedeno, trenutna situacija na Kosovu predstavlja složenu političku igru, u kojoj se prepliću interesi različitih političkih aktera. U kontekstu predstojećih odluka Ustavnog suda, jasno je da će se odlučivati ne samo o sudbini trenutne vlade, već i o budućnosti političkog sistema na Kosovu i njegovoj sposobnosti da funkcioniše u skladu sa demokratijom i pravima svih građana. U svakom slučaju, predstojeći dani biće ključni za razumevanje daljih koraka i potencijalnih promena u političkom pejzažu Kosova.
