Planina Stolovi, koja se uzdiže iznad Kraljeva, poznata je po svojim prelepim proplancima i belim narcisima, ali i po neobičnoj atrakciji – krdu poludivljih konja koji su na ovoj planini opstali već gotovo pola veka. Ovi konji su pravi dragulj prirode, koji privlače pažnju planinara, prolaznika i posebno dece. Iako se često nazivaju divljim, to zapravo nisu – imaju svoje vlasnike, među kojima je i Uroš Đurađević, koji sa ponosom ističe svoju kobilu Bebu.
Uroš se sa Bebo povezao još kao dete, kada je prvi put posetio Stolove. Danas, Beba ima sedam godina i prepoznaje svog vlasnika svaki put kada se pojavi. „Ona vrišti, trči i oglašava se kada me vidi. Poznaje me,“ kaže Uroš, što govori o posebnoj vezi između njega i njegove kobile.
Na planini Stolovi slobodno živi i pase oko 50 konja. Ova atrakcija datira još od vremena kada su vlasnici konja dovodili svoje ljubimce na ispašu. Sve je počelo kada su jedan pastuv i kobila odlučili da ostanu čak i tokom zime. Kako objašnjava planinarka Rada Vukosavljević iz Planinarskog društva „Gvozac“, konji su se tu pojavili istovremeno kada i traktori, jer su ih njihovi vlasnici puštali slobodno zbog nedostatka potrebe za njihovim radom na imanjima.
U zimskim mesecima, konji se sklanjaju u okolne šumarke, pa je prava sreća naleteti na njih tokom hladnih dana. Uroš i drugi vlasnici brinu se o njima, naročito kada dođe do problema sa vodom tokom letnje suše. Organizuju cisterne koje dovoze vodu do planine, dok u proleće i jesen donose so i jarmu kako bi konji imali dovoljno kalcijuma i mogli bolje da pasu.
Zimi je posebno važno dodatno hraniti konje, jer priroda ne može da im pruži dovoljno hrane na niskim temperaturama. U tom periodu, vlasnici moraju češće obilaziti konje kako bi im obezbedili sve što im je potrebno. Najveća pretnja ovim konjima su divlje životinje, poput vukova i medveda, zbog čega se zimi okupljaju u grupama radi zaštite.
Za razliku od drugih životinja koje su nekada živele na ovoj planini, konji su se pokazali otpornima i opstaju bez obzira na sve. Oni uživaju u svom carstvu, daleko od saobraćaja, buke i ljudi. Dok su nekada u okolnim selima konji bili uobičajena pojava kao radna snaga, danas je sve manje ljudi koji žive na ovim prostorima. Planinarka Vukosavljević ukazuje na to da su konji ostali kao jedini „gospodari“ Stolova.
Uroš ističe da je imati konja, pa čak i slobodnog, skup sport. „Hraniti dva konja mesečno košta kao pušenje cigareta, ali je konjarstvo mnogo lepši hobi,“ kaže on. Država nudi subvencije od 30.000 dinara, što može pomoći onima koji prodaju ždrebe kako bi preživeli zimu.
Planina Stolovi je posebno lepa u proleće, kada livade zasijaju narcisima, a Planinarsko društvo „Gvozac“ organizuje manifestaciju „Narcisu u pohode“. Ukoliko se odlučite za posetu ovoj planini, ponesite sa sobom jabuku ili šargarepu, jer će susret sa konjima učiniti vašu šetnju nezaboravnom. Uživanje u prirodi, u tišini i lepoti ovih planina, pruža priliku da se povežete sa ovom divnom atrakcijom koja čini Stolove posebnim mestom.
