POMOĆ od diplomatsko-konzularnih predstavništava Crne Gore zbog povratka iz više država Bliskog istoka zatražilo je 93 crnogorskih državljana, većinom turista. Ove informacije saopštilo je Ministarstvo vanjskih poslova (MVP), naglašavajući da nemaju precizne podatke o ukupnom broju crnogorskih državljana koji žive i rade u zemljama tog regiona.
Prema saopštenju MVP-a, crnogorski državljani su se obratili za pomoć radi povratka u Crnu Goru iz različitih država Bliskog istoka, uključujući Jordan, Oman, Katar, Ujedinjene Arapske Emirate (UAE), Iran i Egipat. Većina njih su turisti koji su se, usled trenutnih okolnosti, zatekli u tim državama i iskazali interesovanje za povratak u domovinu. Ministarstvo je naglasilo da se deo njih već vratio.
Iz Ambasade Crne Gore u Abu Dabiju su dodatno pojasnili situaciju, navodeći da se oko 160 crnogorskih državljana nalazi u UAE sa regulisanim rezidencijalnim statusom. Ambasada je u kontaktu sa njima i pruža neophodnu podršku. Ovi podaci ukazuju na to da postoji značajan broj crnogorskih državljana koji su privremeno ili trajno nastanjeni u ovoj regiji, ali MVP trenutno ne raspolaže preciznim informacijama o njihovom ukupnom broju.
Jedan od ključnih izazova sa kojim se suočava Ministarstvo vanjskih poslova je nedostatak zakonske obaveze za crnogorske državljane da se prijave diplomatsko-konzularnim predstavništvima. To znači da je evidencija o crnogorskim državljanima u inostranstvu vođena isključivo na dobrovoljnoj osnovi. Ova situacija može otežati pružanje pomoći i podrške onima koji se suočavaju sa problemima u stranim zemljama.
MVP je naglasio da se svi crnogorski državljani koji se nalaze u inostranstvu i kojima je potrebna pomoć ohrabruju da se obrate najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Crne Gore. Ova preporuka je posebno važna u trenutnim okolnostima, kada se mnogi suočavaju sa komplikacijama prilikom povratka u zemlju usled različitih okolnosti, uključujući i pandemijske restrikcije.
U poslednje vreme, sve više crnogorskih državljana odlučuje da putuje u inostranstvo, bilo iz poslovnih razloga ili kao turisti. Ovo povećanje putovanja može dovesti do većeg broja građana koji se nalaze van granica svoje zemlje, što predstavlja izazov za institucije koje su odgovorne za njihovu zaštitu i pomoć. U ovom kontekstu, važno je da se razviju mehanizmi koji će omogućiti bolju evidenciju i komunikaciju između crnogorskih državljana u inostranstvu i njihovih diplomatskih predstavništava.
Dodatno, situacija se može dodatno komplikuje zbog različitih političkih i ekonomskih prilika u zemljama Bliskog istoka. Mnogi od ovih građana mogu se suočiti sa izazovima kao što su promene u viznim režimima, ekonomske krize ili čak političke nestabilnosti, što može otežati njihov povratak u Crnu Goru ili njihovo svakodnevno funkcionisanje u novoj sredini.
Uprkos svim izazovima, crnogorske institucije nastoje da pruže podršku svojim građanima. Pružanje informacija o dostupnim mogućnostima povratka, kao i o eventualnim pravima i obavezama koje imaju u inostranstvu, od suštinske je važnosti za dobrobit svakog pojedinca.
U zaključku, trenutna situacija ukazuje na potrebu za boljom koordinacijom i komunikacijom između crnogorskih državljana u inostranstvu i nadležnih institucija. Ova situacija je podsticaj za jačanje diplomatske mreže i unapređenje procedura koje se odnose na pomoć građanima u inostranstvu, čime bi se povećala sigurnost i zaštita prava crnogorskih državljana, bez obzira na to gde se nalaze.
