Više javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je Višem sudu optužni predlog protiv Danijele M., bivše pomoćnice direktora u Upravi za sprečavanje pranja novca. Ona se tereti za otkrivanje poverljivih informacija neovlašćenim licima, što je prema Zakonu o tajnosti podataka krivično delo. U ovom slučaju, Danijeli M. je pomagala Milunka S., zaposlena u banci, koja je takođe optužena za krivično delo izvršeno pomaganjem.
Optužni predlog sadrži ozbiljne optužbe, a tužilaštvo predlaže da obe okrivljene budu oglašene krivima i kažnjene sa po 10 meseci zatvora. Takođe, predloženo je da budu obavezane da nadoknade troškove krivičnog postupka. Ovo je ozbiljna situacija, s obzirom na to da se radi o poverljivim podacima koji se odnose na bankarsku tajnu.
Prema informacijama iz tužilaštva, Danijela M. je saopštila tajne podatke o investicijskim fondovima, uključujući detalje o prometu po računima, što može omogućiti identifikaciju investitora i visinu njihovih ulaganja. Ovi podaci su prikupljeni u periodu od 30. novembra 2023. do 25. februara 2025. godine, a preneseni su novinaru nedeljnika „Radar“, koji je o njima izveštavao u nekoliko objava.
U člancima objavljenim 11. i 25. novembra, kao i 31. decembra 2025. godine, novinari su izneli imena investitora i iznose koje su uložili u fond. Ove informacije su rezultat neovlašćenog pristupa poverljivim podacima, što dodatno komplicira situaciju i može imati ozbiljne posledice po reputaciju svih uključenih strana.
Danijela M. je, prema optužbama, omogućila pristup ovim podacima Milunki S. koja je bila šef Odeljenja kontrole sprečavanja pranja novca. Milunka S. je, na osnovu usmenog zahteva, dostavila tražene informacije putem zaštićenih komunikacionih kanala, ali bez zvanične dokumentacije i potrebnih procedura. Ova praksa predstavlja ozbiljno kršenje pravila i propisa koji regulišu pristup poverljivim informacijama.
Jedan od ključnih problema u ovom slučaju jeste nedostatak formalnog zahteva i službenog akta koji bi omogućio razmenu ovih informacija. Prava procedura zahteva da se ovakve informacije razmenjuju kroz zvanične kanale, uz odgovarajuću dokumentaciju koja bi obezbedila pravni osnov za pristup tim podacima.
Tužilaštvo smatra da su ovi postupci ne samo kršenje zakona, već i ozbiljan propust u sistemu zaštite podataka. U vreme kada se sve više pažnje posvećuje zaštiti ličnih i poverljivih informacija, ovakvi incidenti mogu imati dugoročne posledice po poverenje građana u institucije, kao i po integritet bankarskog sistema.
S obzirom na ozbiljnost optužbi, ovaj slučaj će sigurno privući pažnju javnosti i stručne zajednice. Pitanje zaštite podataka i transparentnosti u finansijskim institucijama postaje sve važnije, a ovakvi slučajevi pokazuju da su potrebne rigoroznije mere kako bi se sprečilo dalje kršenje zakona.
U narednim danima, očekuje se da će sud razmatrati optužni predlog i doneti odluku o daljem toku postupka. Ovaj slučaj će biti prateći sa velikom pažnjom, kako od strane medija, tako i od strane stručnjaka u oblasti prava i finansija. Uloga medija u ovom slučaju takođe neće biti zanemarena, jer su oni ti koji su omogućili da se informacije o ovom incidentu javno razotkriju, iako su do njih došle putem neovlašćenih kanala.
Na kraju, ovaj slučaj sveobuhvatno osvetljava izazove sa kojima se institucije suočavaju u borbi protiv pranja novca i zaštiti poverljivih informacija. Potrebna je veća odgovornost i transparentnost na svim nivoima, kako bi se obezbedilo da ovakvi incidenti ne postanu norma, već izuzetak koji će biti procesuiran u skladu sa zakonom.
