Pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja (ABS) Mirko Koković nedavno je dao izjavu koja se odnosi na tešku saobraćajnu nesreću koja se dogodila na Novom Beogradu, a u kojoj je stradala tročlana porodica. Ova tragedija je podigla pitanja o sigurnosti na putevima i potrebnim reformama u zakonodavstvu. Koković je naglasio da je vozač koji je izazvao nesreću bio pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci, što predstavlja ozbiljan problem u saobraćaju.
Prema Kokovićevim rečima, vozač je u trenutku nesreće imao 1,17 promila alkohola u krvi, kao i prisustvo psihoaktivnih supstanci. On je istakao da je ovaj incident „kap koja je prelila čašu“ kada je reč o nesavesnim vozačima, sugerišući da je došlo vreme za promene u zakonodavstvu. Prema njemu, trenutna zakonska regulativa omogućava vozačima da dobiju maksimalnu kaznu od 15 godina zatvora, ali uz dobru ponašanje, oni bi se mogli vratiti na ulice za samo deset godina.
Koković je podelio iskustva iz drugih zemalja, poput Grčke, gde su kazne za vožnju pod dejstvom alkohola znatno strože. U Grčkoj, vozač može da se suoči sa novčanom kaznom od 4.000 evra, deset godina zabrane vožnje i pet godina zatvora. U slučajevima saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom, kazna može dostići čak 40 godina.
On smatra da bi pooštrene kazne mogle uticati na svest vozača i smanjiti broj saobraćajnih nesreća. U razgovoru je naglasio da je potrebna veća represija i prevencija kada je u pitanju bezbednost na putevima. „Represija mora biti znatno veća, stroža, a novi zakon koji očekujemo mora biti mnogo drugačiji, ako želimo da drastično smanjimo broj stradalih na našim putevima,“ rekao je Koković.
Iz podataka koje je izneo, saznajemo da je prošle godine Ministarstvo unutrašnjih poslova sankcionisalo milion i po vozača, od kojih je 50.000 kažnjeno zbog vožnje pod dejstvom alkohola. Zabrinjavajuće je da je 10.000 vozača imalo nivo alkohola u krvi veći od 1,2 promila, što ih čini potencijalnim ubicama na putu.
Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti i ukazao na potrebu za hitnim promenama u zakonodavstvu. Koković je istakao da je u toku izrada novog zakona o bezbednosti saobraćaja, u kojem će ABS biti jedan od ključnih članova Radne grupe. On očekuje da će novi zakon biti usvojen naredne godine, nakon što prođe kroz javnu raspravu.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje kako će društvo reagovati na ovakve tragedije i da li će doći do stvarne promene u ponašanju vozača. Takođe, postoji potreba za većom edukacijom o opasnostima vožnje pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci, kako bi se smanjila učestalost ovakvih nesreća.
Kokovićova izjava je snažan poziv na akciju, ukazujući na to da trenutni zakoni nisu dovoljni da zaštite građane na putevima. Ispravne odluke i reforme u zakonu su ključne za prevenciju sličnih tragedija u budućnosti. U svetu gde se saobraćajne nesreće često dešavaju usled nepažnje i bahatosti vozača, važno je da se preduzmu koraci kako bi se obezbedila sigurnost svih učesnika u saobraćaju.
S obzirom na ozbiljnost situacije, jasno je da je potrebna hitna reakcija i da se ne sme dozvoliti da ovakve tragedije postanu uobičajene. Potrebna je zajednička akcija svih aktera u društvu—od vlasti, preko obrazovnih institucija, do svakog pojedinca—kako bi se poboljšala bezbednost na putevima i smanjio broj žrtava.
