Igor Milošević, serijski silovatelj iz Beograda, ponovo je uhapšen 18. jula, nedugo nakon što je izašao iz zatvora gde je odslužio kaznu zbog posedovanja droge. Njegovo hapšenje je sprovedeno po nalogu Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu zbog sumnje da je izvršio razbojništvo. Ova informacija naglašava problem recidivizma u kriminalu, posebno kada su u pitanju teške delikte poput silovanja i razbojništva.
Pre nego što je uhapšen, Milošević je proveo više od polovine svog života u zatvoru. Njegova poslednja kazna, koja je izmerena na godinu i sedam meseci, odnosi se na nedozvoljeno posedovanje droge, a izrečena mu je u decembru 2023. godine. Na slobodu je izašao u aprilu 2023. godine, ali je već u decembru iste godine ponovo završio iza rešetaka. Ovaj ciklus hapšenja i ponovnog zatvaranja postavlja pitanja o efikasnosti pravosudnog sistema i rehabilitaciji zatvorenika.
Igor Milošević je poznat kao serijski silovatelj, a njegove prethodne osude uključuju teška krivična dela koja su izazvala veliku pažnju javnosti. Njegov slučaj osvetljava mračnu stranu kriminalne scene u Srbiji, gde se često dešava da se osumnjičeni brzo vraćaju u krivično ponašanje nakon izlaska iz zatvora. Stručnjaci ukazuju na potrebu za boljim sistemima rehabilitacije i podrške za osobe koje su provele duže vreme u zatvoru, kako bi se smanjila stopa recidivizma.
Tužilaštvo je potvrdilo da je Milošević zadržan zbog postojanja sumnje da je 18. avgusta 2025. godine na teritoriji opštine Savski venac izvršio krivično delo razbojništvo. Nakon saslušanja, tužilaštvo će odlučiti o daljem postupanju. Ova situacija dodatno komplikuje njegov pravni status, s obzirom na to da je već bio u zatvoru zbog težih krivičnih dela.
Osim pravnog aspekta, slučaj Igora Miloševića otvara i pitanja o sigurnosti građana. Ljudi se često pitaju koliko su zaštićeni od povratnika u kriminal, posebno kada su u pitanju osumnjičeni za teške zločine kao što su silovanje i razbojništvo. U ovom kontekstu, veoma je važno da se društvo suoči sa izazovima koje donosi recidivizam i da se razviju strategije za prevenciju sličnih slučajeva u budućnosti.
Miloševićev slučaj takođe ukazuje na nužnost boljeg praćenja i nadzora zatvorenika nakon njihovog izlaska iz zatvora. Mnogi stručnjaci smatraju da bi trebalo razviti programe koji bi omogućili bivšim zatvorenicima da se reintegrišu u društvo, a istovremeno bi se smanjila mogućnost ponovnog počinjenja krivičnih dela. Takvi programi bi mogli uključivati psihološku pomoć, obuke za zapošljavanje i podršku u pronalaženju stambenih rešenja.
U zaključku, hapšenje Igora Miloševića ponovo je otvorilo važna pitanja o efikasnosti pravosudnog sistema, rehabilitaciji zatvorenika i zaštiti građana. S obzirom na to da je Milošević već bio poznat kao serijski silovatelj, njegovo ponovo hapšenje predstavlja alarmantnu situaciju koja zahteva hitnu pažnju i akciju nadležnih organa. Pravosudni sistem mora pronaći načine da se bori protiv recidivizma kako bi se osigurala sigurnost svih građana.
