Protesti protiv prekomernog turizma sve više zahvataju južnu Evropu, gde građani izražavaju nezadovoljstvo zbog rasta troškova života i gubitka stambenog prostora usled masovnog priliva turista. Gradovi poput Barselone i Venecije traže održiva rešenja za turizam, dok Srbija nastoji da privuče strane goste kroz kvalitetne smeštajne kapacitete i bogato kulturno nasleđe.
Miroslav Knežević, dekan Fakulteta za turistički i hotelijerski menadžment Univerziteta Singidunum, analizirao je kako Srbija može iskoristiti zasićenost popularnih evropskih destinacija i pozicionirati se kao atraktivna alternativa. On ističe da prekomerni turizam nije samo rezultat broja turista, već i neodgovornog upravljanja resursima, uključujući kratkoročna iznajmljivanja preko platformi poput Airbnb-a, što dodatno povećava cene stanovanja.
Na primer, Kanarska ostrva i Malta suočavaju se sa ozbiljnim problemima zbog prekomernog broja turista; na Malti, koja ima površinu od oko 316 km², boravi do 38.000 turista dnevno, što stvara pritisak na infrastrukturu i javne usluge. Knežević naglašava da su mnoge od ovih destinacija ekonomski zavisne od turizma, koji čini 40 do 50 odsto njihovog BDP-a, što dovodi do sukoba između ekonomskih interesa i kvaliteta života lokalnog stanovništva.
Ova dilema izaziva proteste u gradovima poput Barselone i Venecije, gde stanovnici zahtevaju ravnotežu između turističkih prihoda i svojih potreba. Knežević ukazuje na to da je važno naći održiva rešenja koja neće ugroziti život lokalnog stanovništva.
U svetlu ovih izazova, Srbija se može pozicionirati kao alternativna destinacija. Knežević veruje da manje poznate destinacije, uključujući Srbiju, mogu iskoristiti zasićenje popularnih gradova i privući turiste koji traže slične doživljaje sa manje gužve. Srbija, sa razvijenom infrastrukturom i sve većim brojem letova nacionalne avio-kompanije, postaje sve dostupnija stranim gostima.
U 2024. godini, broj noćenja stranih turista u Srbiji gotovo se izjednačio s domaćim, a devizni priliv od turizma porastao je četiri do pet puta u odnosu na pre 15 godina. Knežević ističe da turisti imaju mogućnost da zamene jednu destinaciju drugom, zavisno od njihovih potreba i želja.
Srbija se takođe ističe kroz kvalitetne hotele i razvoj saobraćajne infrastrukture. Ipak, Knežević upozorava da politička nestabilnost i globalni sukobi, poput onih na Bliskom Istoku, mogu negativno uticati na turistički promet. Nedavni protesti u Srbiji, izazvani incidentom na železničkoj stanici u Novom Sadu, šalju pogrešnu poruku strancima, koji bezbednost smatraju ključnim faktorom pri izboru destinacije.
Osim toga, Knežević naglašava potencijal seoskog turizma i kulturnog nasleđa kao budućnost turizma u Srbiji. Tokom pandemije COVID-19, poraslo je interesovanje za ruralne destinacije, što uključuje i digitalne nomade privučene gastronomijom i nematerijalnim nasleđem. Subvencije za seoski turizam, koje je najavio ministar Memić, dovele su do skoro dvostrukog povećanja kategorizovanih seoskih domaćinstava, što je značajno za lokalne zajednice.
On smatra da nedostatak mora u Srbiji nije prepreka, već prednost, te da se treba fokusirati na ponudu alternativnih iskustava. Knežević takođe naglašava važnost ulaganja u kulturno nasleđe, kao što su obnova spomen-kuće Mileve Marić u Rumi ili crkve u Gornjem Adrovcu. Ova ulaganja ne samo da privlače turiste, već i integrišu kulturu i turizam, stvarajući koncept „kulturizma“.
Srbija, sa bogatim kulturnim lokalitetima od Apatina do Vranja, ima priliku da diversifikuje svoju ponudu i privuče turiste koji traže autentična iskustva. Knežević ističe važne projekte koje Ministarstvo kulture sprovodi, kao što su obnova spomen kuće Mileve Marić i otkup pisama koja je razmenjivala sa Albertom Ajnštajnom, što može doprineti promociji Srbije kao turističke destinacije.
