Vojni penzioner M.R. (75) iz Donjeg Matejevca uhapšen je 22. jula prošle godine zbog sumnje da je nožem usmrtio svoju suprugu M.R. (74). Na nedavnom ročištu u Višem sudu u Nišu, izrečena mu je mera obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, s obzirom na to da je zločin počinio usled duševne bolesti.
Prema izjavama, mera će biti ukinuta kada sud proceni da više ne postoji potreba za tim, dok je do pravosnažnosti presude produžen njegov pritvor. Nakon ubistva, M.R. je uhapšen, a psihijatrijskim veštačenjem tokom istrage utvrđeno je da je delovao u neuračunljivom stanju. Umesto optužnice za zatvorsku kaznu, tužilaštvo je predložilo izricanje mere obaveznog psihijatrijskog lečenja.
Ubistvo se dogodilo 21. jula 2025. godine u porodičnoj kući u Donjem Matejevcu. Tužilaštvo je, nakon veštačenja, konstatovalo da je zločin počinjen usled organskog poremećaja sa sumanutošću sličnom šizofreniji. Prema rečima javnog tužioca Gorana Bursaća, M.R. je nakon što je popio kafu sa suprugom, najpre zadao više udaraca zatvorenom šakom u predelu glave, a zatim je obuhvatio suprugu oko vrata i počeo da je davi. Uzeo je kuhinjski nož i prerezao joj vrat i grkljan, što je dovelo do njenog smrtnog ishoda.
Nakon ubistva, M.R. je oprao nož i vratio ga na mesto odakle ga je uzeo. Izašao je iz kuće i otišao do komšije, gde je priznao da je ubio ženu. Komšija je odmah pozvao Hitnu pomoć i policiju, koja je privela M.R. i zadržala ga u službenim prostorijama. Tokom saslušanja u tužilaštvu, određen mu je pritvor.
Sin optuženog, I.R., svedočeći na suđenju, istakao je da je njegov otac imao psihičkih i zdravstvenih problema, često je plakao i ćutao, ali nikada nije bio nasilan. I.R. je rekao da su i otac i majka bili dementni, a da je na pregledu u Vojnoj bolnici otkriveno da se otac plaši da ga supruga ne ubije ili otruje. I.R. je naveo da je dan pre zločina video roditelje i da ništa nije ukazivalo na to da bi moglo doći do tragedije.
Prema zakonodavstvu, za krivično delo ubistva iz člana 113 Krivičnog zakonika može se izreći kazna do 15 godina zatvora, dok obavezno psihijatrijsko lečenje nije vremenski ograničeno. O trajanju lečenja odlučuje sud na osnovu izveštaja stručne komisije iz psihijatrijske ustanove. Ova situacija otvara pitanje kako sistem može reagovati na slične slučajeve i na koji način se može obezbediti zaštita od potencijalno opasnih pojedinaca koji pate od mentalnih bolesti.
Ovaj slučaj takođe ukazuje na važnost mentalnog zdravlja i potrebu za adekvatnim tretmanom. U društvu se često ne posvećuje dovoljno pažnje osobama koje pate od duševnih oboljenja, a koje mogu postati opasne i za sebe i za druge. Pravilna dijagnostika i lečenje ovih stanja su ključni za sprečavanje tragedija poput ove.
U zaključku, slučaj M.R. predstavlja složen problem koji zahteva pažnju stručnjaka, kao i šire društvene diskusije o mentalnom zdravlju. Neophodno je raditi na podizanju svesti o duševnim bolestima i unapređenju sistema podrške za obolele, kako bi se smanjio rizik od nasilja i zaštitili članovi porodica i šira zajednica. Ova tragedija nas podseća na važnost razumevanja i empatije prema onima koji se bore sa duševnim problemima.
