Broj putnika u avio-saobraćaju Evropske unije zabeležio je značajan rast tokom 2024. godine, sa porastom od 8,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu, što je rezultiralo ukupno 1,1 milijardom prevezenih putnika. Ovaj podatak dolazi iz najnovijeg izveštaja Evrostata, koji ukazuje na oporavak i rast avio-industrije nakon pandemije COVID-19.
Sve zemlje članice Evropske unije beleže povećanje broja putnika, a najizraženiji rast zabeležen je u Mađarskoj, gde je broj putnika porastao za 19,2 odsto. Slede Češka sa porastom od 18,9 odsto i Estonija sa 17,8 odsto. Ovi podaci ukazuju na to da su zemlje Centralne i Istočne Evrope značajno doprinele ukupnom rastu avio-saobraćaja u EU.
Nasuprot tome, neki od članica EU su imale manji rast. Švedska je zabeležila najmanji porast od svega 1,3 odsto, dok su Bugarska, Francuska i Irska porasle za 3,8 odsto, odnosno 4,6 odsto. Ovi podaci sugerišu da su različiti faktori uticali na avio-saobraćaj u različitim zemljama, uključujući ekonomske prilike, turističke politike i dostupnost letova.
Među najprometnijim aerodromima u EU, Pariz/Šarl de Gol prednjači sa 70,3 miliona prevezenih putnika i rastom od 4,3 odsto. Amsterdam/Shiphol slede sa 66,8 miliona putnika i rastom od 8 odsto, dok Madrid/Barahas beleži 66,1 milion putnika uz rast od 9,9 odsto. Frankfurt na Majni sa 61,5 miliona putnika beleži rast od 3,7 odsto, dok Barselona/El Prat ima 54,9 miliona putnika i rast od 10,3 odsto.
Jedan od najizvanrednijih rezultata došao je iz Rima/Fiumičina, koji je sa 48,7 miliona putnika zabeležio najveći godišnji rast od 20,8 odsto. Ovaj podatak jasno ukazuje na povećanu popularnost Rima kao turističke destinacije, što može biti rezultat raznih promotivnih aktivnosti i poboljšanja infrastrukture.
U prvih deset aerodroma u Evropskoj uniji našli su se i aerodromi u Minhenu, Lisabonu i Dablinu. Lista se zatvara sa aerodromom Atina/Elefterios Venizelos, koji je imao međugodišnji rast broja putnika od 19,6 odsto, nadmašivši tako Pariz/Orli. Ovi podaci ukazuju na to koliko je važno za aerodrome da se prilagode promenama u tržištu i potrebama putnika kako bi ostali konkurentni.
Uprkos izazovima koje je avio-industrija doživela tokom pandemije, ovi podaci naglašavaju njen brzi oporavak i rast. Avio-prevoznici su povećali kapacitete, a mnogi su uveli nove rute kako bi zadovoljili rastuću potražnju putnika. Takođe, povećanje broja putnika može se pripisati i povratku turističkih putovanja, kao i ponovnom interesovanju za poslovna putovanja.
U svetlu ovih podataka, očekuje se da će avio-industrija nastaviti da raste i u budućnosti, sa sve većim brojem putnika koji će se vraćati na avione. Ovo može imati dalekosežne posledice na ekonomiju zemalja članica EU, posebno onih koje zavise od turizma. Ulaganja u infrastrukturu aerodroma, kao i unapređenje usluga za putnike, biće ključna kako bi se podržao ovaj rast.
U zaključku, rast broja putnika u avio-saobraćaju Evropske unije tokom 2024. godine predstavlja pozitivan trend za industriju, a različiti faktori utiču na to kako se zemlje članice prilagođavaju novim uslovima. Sa značajnim povećanjem u Centralnoj i Istočnoj Evropi, kao i rastom u popularnim turističkim destinacijama, avio-industrija se čini spremnom za dalji oporavak i rast u godinama koje dolaze.
