U Vašingtonu, porodice nekih od 346 ljudi koji su poginuli u tragičnim nesrećama sa avionima Boing 737 MAX najavljuju da će uložiti prigovore na preliminarni sporazum o nekrivičnom gonjenju između Boeinga i Ministarstva pravde Sjedinjenih Američkih Država (SAD). Advokat porodica, Pol Kasel, izjavio je da će se prigovarati svakom sporazumu koji je predložen, ističući da Ministarstvo pravde ne uspeva da pozove Boing na odgovornost za ono što je nazvao „najsmrtonosnijim korporativnim kriminalom u istoriji SAD“.
Ministarstvo pravde je predstavilo ovaj preliminarni sporazum tokom sastanka koji je trajao više od dva sata, a porodice žrtava su obaveštene da imaju rok do četvrtka da podnesu pisane prigovore. Ovaj sporazum je deo šireg procesa koji se odnosi na odgovornost kompanije Boeing za nesreće koje su se dogodile kao rezultat problema sa softverom u avionima 737 MAX, što je dovelo do pada dva aviona u razmaku od pet meseci 2018. i 2019. godine.
Prva nesreća desila se u oktobru 2018. godine, kada je avion Lion Air-a pao u more nedaleko od obala Indonezije, usmrtivši svih 189 putnika i članova posade. Druga nesreća dogodila se u martu 2019. godine, kada je avion Ethiopian Airlines-a pao pri uzletanju iz Adis Abebe, pri čemu je poginulo svih 157 osoba na letu. Ove nesreće su pokrenule globalno preispitivanje bezbednosti aviona Boing 737 MAX i izazvale ozbiljne kritike na račun kompanije i njenog nadzora.
Advokat Kasel je naglasio da su porodice žrtava nezadovoljne trenutnim statusom sporazuma, smatrajući da on ne obezbeđuje dovoljnu odgovornost Boeinga. U svom obraćanju, on je rekao da je potrebno da se Boing suoči sa pravnim posledicama svojih dela i da porodice žrtava zaslužuju pravdu.
Sporazum koji je predstavljen nije obuhvatao krivične optužbe protiv Boeinga, što je dodatno razbesnelo porodice žrtava koje smatraju da je to neprihvatljivo. One traže da se kompanija suoči sa odgovornošću za gubitke koje su pretrpele usled nesreća, kao i za nedostatak transparentnosti u vezi sa bezbednosnim procedurama i postupcima testiranja aviona.
Ove nesreće su dovele do globalne zabrane leta za Boing 737 MAX, koja je trajala više od 20 meseci, dok su nadležni organi širom sveta preispitivali bezbednosne aspekte aviona. Tokom ovog perioda, Boeing je uveo izmene u softveru, obučio pilote i unapredio procedure održavanja kako bi zadovoljio zahteve regulatora.
U međuvremenu, kompanija je postigla dogovor sa Ministarstvom pravde o iznosu od 2,5 milijardi dolara koji bi trebalo da bude upotrebljen za rešavanje zakonskih pitanja povezanim sa nesrećama i za poboljšanje bezbednosti. Međutim, porodice žrtava smatraju da taj iznos nije dovoljan i da ne predstavlja pravičnu kompenzaciju za gubitak njihovih voljenih.
Boeing se suočava i sa brojnim tužbama od strane porodica žrtava, koje su dodatno pojačale pritisak na kompaniju da preuzme odgovornost. S obzirom na sve veću pažnju javnosti i medija na ovu situaciju, mnogi analitičari predviđaju da će se pitanje odgovornosti Boeinga nastaviti u budućnosti, dok se porodice žrtava bore za pravdu.
Kao rezultat ovog procesa, očekuje se da će se pojaviti novi zahtevi za reformu u avijaciji, kako bi se obezbedila veća bezbednost putnika i sprečile slične tragedije u budućnosti. Avioni kao što je Boing 737 MAX biće pod stalnim nadzorom kako bi se osiguralo da se problemi koji su doveli do ovih nesreća više ne ponove.
Porodice žrtava nastavljaju da se bore za pravdu, a njihova odlučnost i volja da se suprotstave velikim korporacijama kao što je Boeing služe kao podsticaj za promene u industriji avijacije i jačanje bezbednosnih standarda.
