U Univerzitetskom kliničkom centru Vojvodine danas je primljena pacijentkinja K.M. (39), koju je transportovao Zavod za urgentnu medicinu u pratnji policije, zbog porođaja van porodilišta. Ova situacija je izazvala veliku zabrinutost i pažnju javnosti, s obzirom na to da je u isto vreme u Bulevaru cara Lazara pronađeno mrtvo novorođenče.
Prema izveštajima iz UKCV, pacijentkinja je po prijemu bila svesna, ali slabije komunikativna, dok su njeni vitalni parametri bili uredni. Nakon laboratorijskih i radioloških pregleda, kao i pružene lekarske pomoći, K.M. je stabilnog opšteg stanja smeštena na Kliniku za ginekologiju i akušerstvo radi daljeg praćenja i opservacije.
Jutros, u 7:40, Zavod za urgentnu medicinu je primio poziv o pronalasku novorođenčeta na adresi Bulevar cara Lazara 48. Ekipa hitne pomoći je odmah izašla na teren, gde su zatekli muško novorođenče bez znakova života. Pored toga, ekipa je intervenisala i u Lovćenoj ulici, gde su ženu transportovali na Kliniku za ginekologiju i akušerstvo.
Prema saznanjima, ženu su u zgradi u Ulici Lovćenskoj pronašli stanari, a njeno stanje je bilo kritično, sa vidljivim znakovima povreda. Policija i hitna pomoć su odmah pozvani. U blizini, na nekoliko desetina metara od mesta gde je pronađena žena, otkriveno je mrtvo novorođenče, čije je telo prebačeno u Institut za sudsku medicinu kako bi se obdukcijom utvrdio uzrok smrti.
Na mestu incidenta, u ulazu zgrade gde je beba pronađena, kao i na travi ispred, bili su vidljivi tragovi krvi. Ova tragična situacija postavlja brojna pitanja o sigurnosti i zdravlju majki i novorođenčadi, kao i o sistemu podrške za trudnice i porodilje.
U poslednjih nekoliko godina, slični incidenti su izazvali zabrinutost u društvu, ukazujući na potrebu za boljim pristupom prenatalnoj i postnatalnoj brizi. U mnogim slučajevima, žene se suočavaju sa društvenim i ekonomskim pritiscima koji ih mogu naterati da donesu teške odluke. Nedostatak informacija, podrške i resursa može dovesti do situacija poput ove, gde se majke odlučuju na porođaj u neadekvatnim uslovima.
Zdravstveni radnici i stručnjaci za mentalno zdravlje često ističu važnost pružanja podrške ženama tokom trudnoće i nakon porođaja. Trudnice bi trebalo da imaju pristup informacijama o trudnoći, kao i mogućnost da razgovaraju o svojim strahovima i nedoumicama. Takođe, važna je i edukacija o mogućim rizicima i komplikacijama koje mogu nastati tokom porođaja.
Pored toga, društvo bi trebalo da se angažuje u stvaranju okruženja koje će omogućiti ženama da se osećaju sigurno i podržano tokom trudnoće. To uključuje obezbeđivanje adekvatne medicinske pomoći, kao i socijalne i emocionalne podrške.
Ova situacija takođe ukazuje na potrebu za boljim zakonodavnim okvirima koji će zaštititi prava žena i novorođenčadi. To podrazumeva bolje regulative u vezi sa prenatalnom negom, kao i jasnije procedure za pružanje pomoći ženama u kriznim situacijama.
U svetlu ovog tragičnog incidenta, važno je da se društvo mobilizuje i preuzme odgovornost za pružanje adekvatne podrške ženama i novorođenčadi. Samo zajedničkim naporima možemo obezbediti sigurniju budućnost za sve majke i njihove bebe. Ova situacija nas podseća na važnost solidarnosti i empatije prema onima koji se suočavaju sa teškim životnim okolnostima.
