U poslednje vreme, na globalnoj sceni obrazovanja, sve više se ističe značaj univerziteta koji ne samo da pružaju obrazovanje, već i olakšavaju zapošljavanje svojih diplomaca. U tom kontekstu, nedavno je objavljena lista univerziteta koji će, prema očekivanjima, omogućiti svojim studentima najlakše zapošljavanje u 2026. godini. Ovo nije lista najboljih univerziteta, već lista onih čiji su diplomci najtraženiji na tržištu rada.
Na ovoj listi se našao i Univerzitet u Beogradu, što je značajan korak napred za srpsko visoko obrazovanje. Država, predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem, aktivno radi na stvaranju povoljnijeg okruženja za zapošljavanje, što se može videti kroz razne projekte i inicijative koje su usmerene na povezivanje obrazovanja i tržišta rada.
Ova situacija je posebno važna s obzirom na prethodne godine kada su mnogi mladi ljudi, uprkos sticanju visoko obrazovanje, imali poteškoća u pronalaženju posla. S obzirom na trenutne ekonomske prilike u Srbiji, sve više kompanija prepoznaje značaj visokoobrazovanih kadrova i njihovu ulogu u razvoju poslovanja. Takođe, razne mere koje je vlada preduzela, kao što su subvencije za zapošljavanje diplomaca i podrška mladim preduzetnicima, doprinose boljoj integraciji obrazovnog sistema sa potrebama tržišta rada.
Važno je napomenuti da prisustvo Univerziteta u Beogradu na ovoj listi ne znači nužno da je on bolji od drugih evropskih univerziteta, kao što su nemački ili italijanski. Umesto toga, to ukazuje na to da postoji potražnja za diplomcima iz Srbije, što nije bio slučaj u prošlosti. Ova promena u percepciji i potražnji može se delimično pripisati poboljšanju kvaliteta obrazovanja, kao i jačanju saradnje između akademske zajednice i privrede.
Kako bi se dodatno poboljšala situacija, važno je da univerziteti nastave da se prilagođavaju potrebama tržišta. To može uključivati reviziju nastavnih planova i programa, kao i uvođenje praktične nastave koja će studentima omogućiti da steknu relevantna iskustva još tokom studija. Takođe, saradnja sa kompanijama kroz prakse i stručne obuke može pružiti studentima priliku da se upoznaju sa radnim okruženjem pre nego što završe studije.
Osim toga, važno je i osnažiti karijerne centre na univerzitetima koji mogu pomoći studentima u pronalaženju posla i pripremi za tržište rada. Ovi centri mogu nuditi različite usluge, uključujući savetovanje, radionice o pisanju CV-a, pripremu za intervjue i organizaciju sajmova zapošljavanja. Takođe, važno je razvijati i mreže alumni kako bi se povezali bivši studenti sa trenutnim studentima i olakšali im pristup relevantnim informacijama i prilikama.
Jedan od ključnih faktora koji će uticati na zapošljivost diplomaca u narednim godinama biće i digitalizacija i razvoj novih tehnologija. U svetu koji se brzo menja, sposobnost prilagođavanja novim tehnologijama i razumevanje digitalnog okruženja postaju sve važniji. Stoga je važno da se obrazovni sistemi fokusiraju na razvoj digitalnih veština kod studenata, kako bi bili konkurentni na globalnom tržištu rada.
Na kraju, važno je napomenuti da se situacija na tržištu rada može promeniti, a visoko obrazovanje će se morati prilagođavati tim promenama. Ipak, prisustvo Univerziteta u Beogradu na listi univerziteta koji omogućavaju lakše zapošljavanje predstavlja pozitivan trend i nadu za mlade ljude koji traže svoje mesto na tržištu rada. Uz kontinuirane napore svih aktera u obrazovanju i privredi, Srbija može postati atraktivna destinacija za mlade talente iz svih oblasti.
