Anketni odbor Skupštine Crne Gore nastavio je rad na prikupljanju informacija o izgradnji vetroelektrane na Možuri kod Ulcinja. Ova sednica dolazi u trenutku kada se iz Vlade iznose nove tvrdnje o štetnosti ovog projekta za državu. Vetropark Možura, koji je vredan 90 miliona evra, pušten je u rad 2019. godine, za vreme vladavine Demokratske partije socijalista (DPS). Investiciju su realizovale malteške kompanije „Enemalta“ i „Malta Montenegro vind park“.
Projekat Možura se pominje u kontekstu istraživanja o korupciji na Malti, gde je novinarka Dafne Karuana Galicija istraživala povezanosti između korupcije i ovog projekta pre nego što je tragično nastradala 2017. godine. Njen sin, Metju Galicija, izjavio je 2020. godine da je njegova majka istraživala ljude koji su bili uključeni u ovaj posao i u Crnoj Gori.
Poslanik DPS Nikola Rakočević naglasio je da, iako država nije direktno oštećena, to ne znači da nije prevarena. On je istakao da je država u projekat uložila nula evra, dok se procenjuje da će dobit od vetroelektrane iznositi oko 200 miliona evra. Rakočević je naglasio da država već ostvaruje prihode između 20 i 30 miliona evra po raznim osnovama, dok su prihodi od PDV-a u 2020. godini iznosili 1,5 miliona evra. On je takođe ukazao na štetu od 115 miliona evra, što predstavlja iznos koji država mora da otkupi prema ugovoru, ali je istakao da su već zaradili 30 miliona.
Potpredsednik Vlade Momo Koprivica iz partije Demokrate, pojasnio je kako je došlo do ekonomske štete. On je naveo da ako se projekat proda za 3,5 miliona evra, porezi se obračunavaju na taj iznos. Kada se izračunava kapitalna dobit učesnika, razlika između nabavne i prodajne cene postaje očigledna. Nabavna cena je ono što su investitori uložili u projekat, dok je prodajna cena tri i po miliona. Međutim, projekat je zapravo prodat za 10,3 miliona evra, što znači da je razlika od sedam miliona direktna ekonomska šteta za državu.
Ova situacija otvara brojna pitanja o transparentnosti i odgovornosti državnih institucija u vezi sa ovim projektom. Anketni odbor se suočava sa izazovima u prikupljanju relevantnih informacija koje bi mogle da razjasne ulogu svih učesnika u procesu izgradnje i upravljanja vetroelektranom. Mnogi analitičari smatraju da su ovakvi projekti ključni za energetsku budućnost Crne Gore, ali istovremeno naglašavaju potrebu za većom kontrolom i nadzorom nad investicijama kako bi se sprečili potencijalni gubici i malverzacije.
U svetlu ovih događaja, važno je da javnost bude informisana o svim aspektima ovog projekta, uključujući finansijske transakcije, uticaj na lokalnu zajednicu i potencijalne ekološke posledice. Takođe, postoji potreba za jačanjem institucija koje bi mogle bolje da nadgledaju ovakve projekte, kako bi se obezbedila transparentnost i odgovornost.
Nastavak rada Anketnog odbora može doprineti razjašnjavanju situacije i pružiti potrebne informacije za donošenje budućih odluka o sličnim projektima. U međuvremenu, građani i stručnjaci prate razvoj situacije sa nadom da će se konačno razjasniti sve nejasnoće vezane za vetroelektranu na Možuri i njen uticaj na ekonomiju i ekologiju Crne Gore.
U zaključku, izgradnja vetroelektrane na Možuri postavlja važna pitanja o upravljanju resursima, odgovornosti vlasti i uticaju na životnu sredinu. Ova tema ostaje u fokusu javnosti, a očekuje se da će dalja istraživanja i rasprave pomoći u razumevanju svih dimenzija ovog kompleksnog pitanja.
