Poslanici Skupštine Crne Gore nisu danas glasali o kandidaturi Predraga Krstonijevića za sudiju Ustavnog suda, tokom vanredne sednice parlamenta. Ova sednica je sazvana na zahtev predsednika države Jakova Milatovića, koji je predlog za izbor Krstonijevića dostavio parlamentu 3. decembra prošle godine. Tokom prvog kruga glasanja, 31. decembra, Krstonijević nije uspeo da dobije potrebnu podršku, jer ga je podržalo 25 poslanika od 45 koji su glasali, dok je 20 bilo uzdržano. Za izbor sudije Ustavnog suda u drugom krugu potrebno je obezbediti tropetinsku podršku, odnosno najmanje 49 glasova.
Ministarstvo evropskih poslova je naglasilo da je Crna Gora u prethodnoj godini ostvarila značajan napredak u reformi pravosudnog sistema, antikorupcijskog i medijskog zakonodavstva, kao i u jačanju institucija. Ove reforme su deo nastojanja Crne Gore da do 2028. godine postane punopravna članica Evropske unije. Ministar Maida Gorčević je izjavila da je efikasnost sudova u 2025. godini povećana za oko deset procenata, a Ustavni sud je do marta 2025. rešio gotovo sve predmete starije od tri godine, fokusirajući se na predmete iz 2024. i 2025. godine.
Na sastanku Pododbora za pravdu, slobodu i bezbednost između Crne Gore i Evropske komisije, koji se održava u Podgorici, ambasador EU Johan Satler je istakao da je Evropska unija spremna da nastavi da podržava Crnu Goru u završnoj fazi reformi. On je naglasio važnost doslednosti, institucionalne odgovornosti i opipljivih rezultata na terenu.
Ove reforme su ključne za budućnost Crne Gore i njeno članstvo u EU. Povećanje efikasnosti sudova i rešavanje starih predmeta su pozitivni koraci, koji ukazuju na napredak u pravosudnom sistemu. Međutim, kako bi se obezbedila puna podrška, neophodno je da se postignu još veći rezultati i da se nastavi sa reformama.
Ustavni sud, kao ključna institucija, ima važnu ulogu u očuvanju vladavine prava i ljudskih prava. Njegova efikasnost utiče na poverenje građana u pravosudni sistem. Očekuje se da će poslanici na narednim sednicama razmotriti i glasati o Krstonijevićevoj kandidaturi, što će biti od suštinskog značaja za dalji rad Ustavnog suda.
Reforme u pravosudnom sistemu ne mogu se posmatrati samo kao tehničke promene, već kao deo šireg procesa izgradnje pravne države. Pravosudni sistem treba da bude ne samo efikasan, već i nezavistan i pravedan. Građani Crne Gore očekuju od svojih institucija da obezbede pravičnost i zaštitu njihovih prava.
Povezivanje sa evropskim standardima i praksom je ključno za uspeh ovih reformi. Crna Gora se suočava sa brojnim izazovima, ali uz podršku EU i unutrašnju odlučnost, može ostvariti značajan napredak. Transparency and accountability in judicial processes are essential for building trust among citizens.
Osim pravosudnih reformi, Crna Gora takođe mora da se fokusira na borbu protiv korupcije i jačanje demokratskih institucija. Ove oblasti su od suštinskog značaja za jačanje vladavine prava i očuvanje stabilnosti u zemlji. U tom kontekstu, podrška EU je od ključnog značaja, jer pruža resurse i ekspertizu potrebnu za sprovođenje ovih reformi.
Na kraju, budućnost Crne Gore zavisi od sposobnosti njenih institucija da se reformišu i prilagode evropskim standardima. Samo kroz posvećenost i odgovornost može se stvoriti društvo koje poštuje vladavinu prava i ljudska prava. Očekuje se da će poslanici Skupštine u narednim sedmicama doneti važne odluke koje će oblikovati pravosudni sistem i budućnost Crne Gore.
