U Beogradu, predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Uglješa Mrdić, započeo je štrajk glađu ispred Narodne skupštine. Ovaj potez preduzeo je kako bi ispunio svoje zahteve prema tužilaštvu. Mrdić je istakao da je njegov glavni cilj da se uhapse bivši predsednik Skupštine akcionara Infrastrukture Železnice Srbije, Nebojša Bojović, i bivši izvršni direktor te kompanije, Milutin Milošević.
Mrdić je, govoreći medijima ispred Skupštine Srbije, naveo da je nedavno dostavio dokaze Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal koji se odnose na pad nadstrešnice u Novom Sadu. Ova tragedija je, prema njegovim rečima, izazvala velike posledice i on smatra da su Bojović i Milošević odgovorni za događaj koji je doveo do gubitka ljudskih života i povreda. „Dok Bojović i Milošević ne budu uhapšeni i izvedeni pred lice pravde, ja ću štrajkovati glađu ispred Doma Narodne Skupštine“, naglasio je Mrdić.
Ovaj štrajk glađu nije samo lični čin Mrdića, već dolazi u kontekstu šireg nezadovoljstva sa stanjem pravde i odgovornosti u Srbiji. Mnogi građani, kao i politički analitičari, smatraju da je pravosudni sistem u zemlji često podložan uticajima i da ne reaguje adekvatno na ozbiljne optužbe i dokaze koji se vezuju za visoke zvaničnike. Mrdićev potez mogao bi biti viđen kao pokušaj da se skrene pažnja na ovu problematiku i pozove na odgovornost onih koji su na visokim pozicijama.
Pad nadstrešnice u Novom Sadu, koji je bio uzrok Mrdićevog štrajka, dogodio se nedavno i izazvao je veliku medijsku pažnju. Incident je rezultirao smrću više osoba i povredama drugih. Ovaj tragičan događaj dodatno je podgrejao sumnje u sigurnost javnih objekata i infrastrukture u Srbiji, kao i u sposobnost vlasti da adekvatno reaguju na takve situacije.
Uglješa Mrdić je poslanik Srpske napredne stranke (SNS), koja se često suočava s kritikama zbog načina na koji upravlja pravosudnim sistemom i kako se odnosi prema slučajevima korupcije i zloupotrebe vlasti. Njegov štrajk glađu može biti shvaćen kao protest protiv inertnosti institucija koje bi trebale da obezbede pravdu i zaštite građane.
Mrdić je, osim zahteva za hapšenjem Bojovića i Miloševića, takođe apelovao na širu odgovornost svih onih koji su učestvovali u procesu donošenja odluka vezanih za infrastrukturu i sigurnost. On smatra da je neophodno da se svi odgovorni suoče s posljedicama svojih dela kako bi se sprečile slične tragedije u budućnosti.
Ovaj incident i Mrdićev štrajk glađu takođe su otvorili diskusiju o stanju u srpskom pravosuđu i potrebama za reformama. Mnogi građani izražavaju zabrinutost da pravosudni sistem nije dovoljno efikasan u procesuiranju slučajeva koji uključuju visoke zvaničnike i da se često dešava da se ozbiljni slučajevi zataškavaju ili ignorišu.
Očekuje se da će Mrdićev štrajk glađu privući pažnju javnosti i medija, a takođe može izazvati reakciju i od strane nadležnih institucija. Njegova borba za pravdu može inspirisati i druge političare i aktiviste da se bore protiv korupcije i traže odgovornost onih koji su na vlasti.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da štrajk glađu predstavlja ozbiljan oblik protesta i da može imati ozbiljne posledice po zdravlje pojedinca. Mrdić je svestan rizika koje preuzima, ali smatra da je borba za pravdu vredna takvog ličnog žrtvovanja. Javnost će sa pažnjom pratiti razvoj situacije i reakcije nadležnih organa na njegove zahteve.
