Pre 19 godina, 21. maja, Crna Gora je krenula novim putem, koji je obeležen referendumski glasanjem o njenom državnom statusu. Rezultati ovog referenduma i dalje su predmet rasprave i osporavanja u društvu. Pravo glasa imalo je 484.718 građana, a na referendum je izašlo 419.240 ili 86,5% od ukupnog broja birača. Od tog broja, 230.661 građanin ili 55,5% podržalo je nezavisnost Crne Gore, dok je 185.002 ili 44,5% glasalo za ostanak u zajednici sa Srbijom. Prema pravilima, za uspeh referenduma bilo je potrebno da ga podrži 55% izašlih birača. Skupština Crne Gore prethodno je usvojila Zakon o referendumu koji je bio dogovoren u skladu sa preporukama Evropske unije.
Međutim, devetnaest godina kasnije, Crna Gora je duboko podeljena po pitanjima jezika, nacije i vere. Ove podele su se dodatno produbile od priznanja nezavisnosti Kosova, članstva u NATO-u i sprovođenja politike koja se često doživljava kao antisrpska i antiruska. Čak i nakon pada režima Mila Đukanovića, nova vlast nije značajno promenila spoljnu politiku, već je nastavila sa sličnim kursom. Crna Gora je izglasala rezolucije o Srebrenici, pojačala sankcije Rusiji i uputila ambasadora u Prištinu, što je dodatno produbilo razlike među građanima.
Predsednik Crne Gore, Jakov Milatović, povodom Dana nezavisnosti, izrazio je čestitke građanima i naglasio da će se trudi da radi na boljitku države. On smatra da je Crna Gora na pravom putu ka članstvu u EU i da se vraća kredibilitet međunarodnim partnerima. Milatović je istakao da je Crna Gora pouzdan partner koji teži miru, stabilnosti i zajedničkim vrednostima.
Ipak, istoričar Jovan Markuš, autor „Bijele knjige“, naglašava da postoje ozbiljne sumnje u regularnost referenduma. On je ukazao na to da se među dokumentima nalaze i podaci koji svedoče o neregularnostima, uključujući korišćenje matičnih brojeva mrtvorođene dece. Ove tvrdnje dodatno komplikuju situaciju oko referenduma i nezavisnosti.
Milan Knežević, predsednik Demokratske narodne partije, takođe se oglasio povodom godišnjice referenduma, naglašavajući da je ponosan na glasove koji su se protivili nezavisnosti i da se ništa ne zaboravlja. On je istakao da je 185.002 glasa za zajedničku državu važan deo istorije.
S druge strane, Danijel Živković, predsednik Demokratske partije socijalista, rekao je da se Crna Gora suočava sa izazovima koji prete da ponište njenu suverenost i međunarodnu reputaciju. Ove izjave ukazuju na duboke političke podele unutar zemlje i zabrinutost o budućnosti Crne Gore.
Poslanik Nove srpske demokratije, Jovan Vučurović, izrazio je skeptičnost prema referendumu, navodeći da je bilo mnogo neregularnosti i da su na delu bile ekipe koje su kasnije dovele do daljih podela u društvu. Ove izjave dodatno ukazuju na složenost političke situacije u Crnoj Gori i na to koliko je teško pronaći zajednički jezik među različitim grupama koje žive u zemlji.
Crna Gora danas predstavlja kompleksnu sliku, gde se istorijski događaji, političke odluke i društveni konflikti isprepliću, stvarajući napetu atmosfere koja ne jenjava. Dok jedni slave Dan nezavisnosti kao simbol slobode i samostalnosti, drugi se suočavaju sa gubitkom identiteta i osećajem isključenosti. U ovakvoj situaciji, budućnost Crne Gore ostaje neizvesna, a put ka pomirenju i jedinstvu još uvek je dug i trnovit.
