Vicepremijer Crne Gore, Nik Đeljošaj, najavio je da će predložiti Milojku Spajiću, ministru finansija, da se telekomunikaciona kompanija One obaveže da ukloni opremu kineskih proizvođača Huavej i ZTE iz upotrebe. Đeljošaj smatra da novi državni Data centar ne sme biti opremljen tehnologijom ovih kompanija, uz obrazloženje da se radi o ozbiljnim bezbednosnim rizicima.
On je naglasio da kao članica NATO, Crna Gora treba da se pridržava najviših bezbednosnih standarda koje postavljaju Sjedinjene Američke Države (SAD). U tom kontekstu, Đeljošaj je istakao potrebu za izgradnjom modernih, sigurnih i pouzdanih digitalnih sistema u saradnji sa ključnim partnerima, poput SAD i NATO-a.
U prethodnim izjavama, Stejt department je podstakao zemlje da prioritizuju nacionalnu bezbednost i privatnost u odnosu na nabavku jeftinijih telekomunikacionih rešenja. U ovom kontekstu, naglašeno je da su kineske telekomunikacione kompanije više puta kompromitovale mreže američkih i drugih globalnih provajdera, što je dovelo do zabrinutosti u vezi sa sajber špijunažom.
Ovaj potez dolazi u svetlu upozorenja DFC-a (Razvojna finansijska korporacija), koja je osnovana u okviru Atlantskog saveza Crne Gore, da Crna Gora mora biti oprezna u korišćenju kineskih tehnologija, s obzirom na njenu poziciju kao članice NATO-a i kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.
U okviru predloga budžeta za narednu godinu, planira se zaduženje od 300 miliona evra za izgradnju administrativnog i državnog Data centra u Podgorici. Ova investicija se smatra delom strateške obnove Crne Gore kao članice NATO-a. U dokumentu se navodi da projekat izgradnje Data centra i podmorskog internet kabla predstavlja doprinos kolektivnoj bezbednosti, u skladu sa članom 3. Vašingtonskog ugovora, koji članice obavezuje na jačanje svojih odbrambenih kapaciteta.
Iako su kineske tehnologije tehnološki napredne i često cenovno konkurentne, njihove veze sa kineskim državnim i obaveštajnim strukturama izazivaju zabrinutost. Strahovi zapadnih zemalja su pojačani usvajanjem kineskog zakona o nacionalnoj bezbednosti, koji obavezuje kompanije da sarađuju sa državnim obaveštajnim službama, što dodatno komplikuje situaciju.
Prošle godine, Crna Gora je donela novi zakon o elektronskim komunikacijama, koji omogućava Vladi da ograničava nabavke opreme određenih proizvođača ukoliko proceni da bi to moglo negativno uticati na nacionalnu bezbednost. Ovaj zakon je deo šire strategije jačanja bezbednosti, s obzirom na to da je Crna Gora članica NATO-a od 2017. godine, a planira da do 2028. godine postane članica Evropske unije.
U ovom kontekstu, Đeljošaj je podsetio na važnost usklađivanja sa NATO-ovim bezbednosnim standardima, naglašavajući da Crna Gora mora biti na oprezu kada je reč o korišćenju tehnologija koje dolaze iz zemalja koje predstavljaju potencijalne rizike za nacionalnu bezbednost. Ovo uključuje opremu koja može biti podložna špijunaži ili drugim vrstama napada na ključnu infrastrukturu.
U zaključku, Crna Gora se suočava sa izazovima kada je reč o izboru tehnologije za svoj Data centar. Pitanje nacionalne bezbednosti postaje sve važnije, a odluke koje se donose u ovom kontekstu mogu imati dugoročne posledice na stabilnost i sigurnost zemlje. Kako se situacija razvija, biće ključno pratiti nastavak implementacije ovih mera i njihov uticaj na odnose Crne Gore sa ključnim međunarodnim partnerima.
