Bivša generalna direktorka Direktorata za ljudska prava u Crnoj Gori, Mirjana Pajković, nedavno je izazvala veliku pažnju javnosti nakon što je podnela ostavku zbog skandala sa eksplicitnim snimcima. Ovaj skandal je uključivao i Dejana Vukšića, bivšeg direktora Agencije za nacionalnu bezbednost, koji je takođe bio savetnik trenutnog predsednika Crne Gore, Jakova Milatovića. Nakon ostavke, Pajković se ponovo vratila u Ministarstvo za ljudska prava, ali na poziciju samostalne savetnice, što je izazvalo brojne reakcije javnosti i političkih organizacija.
Prema informacijama iz resornog ministarstva, Pajkovićin povratak je moguć prema zakonu o državnim službenicima i nameštenicima, koji omogućava osobama čiji je mandat prestao, da se rasporede na radno mesto koje odgovara njihovim kvalifikacijama i sposobnostima, ukoliko su za to saglasne. Ovaj zakon je stvoren da omogući stručnjacima da ostanu aktivni u državnoj administraciji, ali pitanje je koliko je etički u ovom slučaju.
Pokret Alternativa CG je reagovao na Pajkovićin povratak, ističući da postoje hiljade visokoobrazovanih ljudi koji čekaju priliku za posao u državnoj upravi, dok se neka osoba koja je bila u centru skandala ponovo zapošljava. Prema rečima Veska Pejaka, jednog od vođa ovog pokreta, postavlja se pitanje da li etički kodeks državnih službenika važi za sve ili samo za privilegovane.
Pajković je u međuvremenu otvorila nalog na sajtu za odrasle „OnlyFans“, gde je, kako tvrdi, zaradila 20.000 evra u samo dvadesetak dana. Ova suma je znatno veća od njene plate koju prima kao državna službenica, što dovodi do zaključka da ona u Vladi radi samo „za džeparac“. Ova situacija dodatno komplikuje percepciju javnosti o njenom povratku, jer se postavlja pitanje vrednosti i prioriteta koje država daje svojim zaposlenima.
Pejak je ukazao na to da mnogi građani, koji nikada nisu bili umešani u skandale, zaslužuju priliku da rade u državnim institucijama. Njegova izjava postavlja važnu dilemu o tome da li su pravila jednaka za sve, ili se ona prilagođavaju pojedincima na osnovu njihovih prethodnih iskustava i afera.
U ovom kontekstu, etički kodeks koji je usvojila Vlada Crne Gore, koji zahteva od državnih službenika da svojim ponašanjem čuvaju ugled institucije i poverenje građana, dolazi u pitanje. Da li je zaista moguće očekivati od zaposlenih da poštuju kodeks kada su pojedinci poput Pajković, koji su bili u centru skandala, ponovo na pozicijama moći?
Alternativa CG je zatražila pristup informacijama kako bi se utvrdilo da li su pre njenog povratka razmatrane odredbe etičkog kodeksa i njihov uticaj na ugled institucije. Građani imaju pravo da znaju kako se donose odluke u državnoj upravi i da li se pravila primenjuju dosledno ili selektivno.
Ova situacija je dodatno osvetlila pitanje transparentnosti i odgovornosti u državnoj upravi Crne Gore. U vreme kada se društvo suočava sa brojnim izazovima, uključujući ekonomske probleme i političke nestabilnosti, važno je da građani vide da se etički standardi primenjuju ravnomerno i bez izuzetaka.
S obzirom na sve navedeno, pitanje koje se postavlja je: da li će Crna Gora uspeti da izgradi sistem koji se zasniva na jednakosti i pravednosti ili će se nastaviti sa praksom koja favorizuje pojedince sa kontroverznim prošlostima? Ova dilema će sigurno ostati u fokusu javnosti dok se nastavi rasprava o integritetu i reputaciji državnih institucija.
