U Skanu, malom srednjovekovnom selu smeštenom duboko u planinskom regionu Abruco, Italija, jedna žena postala je simbol tradicije i nasleđa. Margerita Ćarleta, koja ima 95 godina, poslednja je žena koja svakodnevno nosi tradicionalnu nošnju ovog kraja, čime privlači pažnju turista iz celog sveta. Njena haljina, tamna vunena odeća s dugim rukavima i pamučnom trakom za glavu, predstavlja više od običnog oblačenja; ona je simbol njenog ponosa na ruralno poreklo i kulturno nasleđe.
Turisti koji posete Skano često tragaju za „nonna Margeritom“, kako je nazivaju meštani, ili „Poslednjom kraljicom“. Oni je pronalaze lutajući kaldrmisanim ulicama, kucajući na vrata dok ne dobiju priliku da se fotografišu s njom. Iako uživa u pažnji, Ćarleta se skromno opisuje kao obična baka, koja nije zvezda, već osoba ponosna na svoje korene.
Od svoje osamnaeste godine, Ćarleta nosi istu vrstu haljine, koja je postala deo njenog identiteta. „Oduvek mi se dopadala ova haljina, ponosna sam što je nosim,“ rekla je u jednom intervjuu. Tradicionalne nošnje u Skanu su imale dva različita kompleta: jedan za svakodnevne poslove i drugi, bogato ukrašen, koji se nosio za svečanosti i posete crkvi. Nažalost, nakon smrti dve sestre koje su se takođe oblačile tradicionalno, Ćarleta je ostala jedina koja svakodnevno nosi radnu nošnju svojih predaka, dok su neke žene u selu zadržale ukrašene kostime samo za posebne prilike.
Lokalne vlasti su prepoznale važnost ovih kostima i lobiraju za njihovo priznanje kao deo nematerijalne kulturne baštine pri UNESCO-u, kako bi se očuvala tradicija i identitet ovog regiona.
Margerita Ćarleta je ceo život provela u Skanu, živeći u istoj kamenoj kući od 1950. godine. Uprkos svom uzrastu, i dalje obavlja svakodnevne poslove, oslanjajući se na štap samo povremeno. „Sve radim sama. Ujutru završim kućne poslove, očistim dvorište, kuvam i odem u kratku šetnju,“ kaže ona. Iako je nekada uživala u jutarnjem espresu u lokalnom baru, sada se oslanja na pomoć svojih unuka, koji joj pomažu da odvrati neželjene turiste.
Margarita uživa u jednostavnim stvarima u životu. Kada njeni unuci dođu u poset, često im sprema domaću testeninu i njoke s blitvom, specijalitet iz Abruca poznat po rustičnoj kuhinji. Iako je pretrpela gubitke porodice i prijatelja, ona ne oseća nostalgiju ili tugu zbog prolaznosti vremena. Naprotiv, uživa u pogodnostima modernog doba i udobnijem životu koji joj je donelo savremeno društvo.
Ćarleta ističe da je život koji sada vodi daleko bolji od onog ranijeg, kada je radila u polju i čuvala životinje. „Imam mnogo slobodnog vremena, nema napora, nema fizičkog iscrpljivanja kao ranije. Uživam u tome što sam baka i zadovoljna sam svojim životom,“ kaže ona. Njen optimizam i ponos na svoje nasleđe čine je ne samo lokalnom atrakcijom, već i inspiracijom za sve koji je sretnu.
U svetu koji se brzo menja, Margerita Ćarleta ostaje svedok tradicije i kulture jednog malog sela. Njena priča podseća nas na značaj očuvanja kulturnog identiteta i ponosa prema svojim korenima, čak i u vremenu kada se sve više ljudi udaljava od svojih tradicija. U njenoj haljini, koja nosi težinu vekova, krije se bogata istorija i duša jednog naroda.
