Osumnjičena M. K. (40) nalazi se na suđenju u Višem sudu u Novom Sadu, gde se tereti za teško ubistvo svog novorođenčeta, čije je beživotno telo pronađeno 20. oktobra 2025. godine ispred zgrade u Bulevaru cara Lazara. Tokom glavnog pretresa, M. K. je izjavila da je svesna optužbi protiv nje, ali nije želela da komentariše slučaj ili odgovara na pitanja tužioca.
Prema informacijama, beba je nađena na travi ispred stambene zgrade, a tokom suđenja su prikazani snimci sa video-nadzora koji prikazuju trenutak kada je osumnjičena iznela novorođenče napolje i ostavila ga na ulici. Snimci takođe pokazuju da je nakon porođaja ušla u drugu zgradu, gde je kasnije pronađena.
M. K. je, prema izjavama njene majke, imala problema sa mentalnim zdravljem. Tanja K. je navela da je primetila promene u ponašanju svoje ćerke nakon prvog porođaja, kada je postala nervozna i često je prestajala sa terapijom. Majka je takođe istakla da su pokušavali da dobiju pomoć od policije i Centra za socijalni rad, ali da nisu mogli ništa da preduzmu jer M. K. nije želela da se leči.
Osumnjičena se tokom suđenja nije izjašnjavala o detaljima svog zdravstvenog stanja, a navedeno je da je povremeno odlazila kod psihijatra. Njena majka je dodala da su pokušavali da je zaštite, ali je ona često odbijala pomoć. M. K. je takođe nekoliko puta menjala stanove i zaključavala vrata, što je dodatno zabrinulo njenu porodicu.
U priloženom izveštaju veštaka, psihijatar Marija Panić izjavila je da M. K. pati od trajne duševne bolesti, što je moglo uticati na njenu sposobnost da razume svoje postupke u trenutku kada je počinila krivično delo. Na osnovu ovog nalaza, Više javno tužilaštvo predložilo je da se M. K. izrekne mera obaveznog psihijatrijskog lečenja.
Ova tragedija je izazvala veliku pažnju javnosti, a suđenje je postalo predmet medijskog izveštavanja, s obzirom na ozbiljnost optužbi i složenost situacije. Slučaj M. K. otvara važna pitanja o mentalnom zdravlju, odgovornosti i potrebnoj podršci za osobe koje se bore sa psihičkim problemima.
Zdravstveni sistem i društvo kao celina često se suočavaju sa izazovima kada je reč o mentalnom zdravlju, a ovakvi slučajevi ukazuju na potrebu za boljim razumevanjem i pristupom lečenju. U mnogim situacijama, porodice su ostavljene da se bore same sa problemima koje njihovi članovi imaju, što može dovesti do tragičnih ishoda.
Dok se suđenje nastavlja, svi akteri, uključujući porodicu, pravosudni sistem i stručnjake za mentalno zdravlje, suočavaju se sa teškim pitanjima o odgovornosti, podršci i načinu na koji se društvo odnosi prema osobama sa mentalnim poremećajima. Očekuje se da će presuda u ovom slučaju imati dugotrajne posledice ne samo za M. K. i njenu porodicu, već i za širu zajednicu koja se bavi sličnim problemima.
S obzirom na ozbiljnost situacije, važno je da se nastavi razgovor o mentalnom zdravlju i dostupnosti podrške za one kojima je potrebna. Ovaj slučaj može poslužiti kao podsticaj za promenu i poboljšanje sistema koji se bavi mentalnim zdravljem u Srbiji.
