Francuski predsednik Emanuel Makron i italijanska premijerka Đorđa Meloni su se složili da je potrebno odložiti konačno glasanje članica Evropske unije o trgovinskom sporazumu sa grupom latinoameričkih zemalja poznatom kao Merkosur. Ova informacija je objavljena od strane agencije Rojters, uz napomenu da bi odlaganje moglo ugroziti sporazum o kojem se pregovaralo čak 25 godina.
Sporazum sa Merkosurom predstavljao bi značajan iskorak za Evropsku uniju u smislu carinskih ublažavanja i smanjenja zavisnosti od Kine, kao i umanjivanja uticaja carinskih politika bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa. Postizanje ovog sporazuma se vidi kao test sposobnosti Evrope da deluje kao jedinstveni blok, posebno u svetlu nedavnih kritika Trampa na adresu evropskih lidera zbog njihove „slabosti“ u vreme kada se traže rešenja za jačanje finansijske podrške Ukrajini.
Nemačka, Španija i nordijske zemlje snažno podržavaju sporazum, dok su njegovi kritičari zabrinuti da bi dogovor mogao previše pogodovati članicama Merkosura, uključujući Argentinu, Brazil, Paragvaj i Urugvaj. Postoji bojazan da će jeftina južnoamerička roba preplaviti evropsko tržište, što bi moglo imati negativne posledice po evropske poljoprivrednike.
Francuska, kao jedan od glavnih protivnika sporazuma, pokušava da okupiti druge zemlje u Evropskoj uniji kako bi formirala manjinu koja bi mogla blokirati sporazum. Pariz traži da se sporazumu dodaju jače mere zaštite za poljoprivrednike, kako bi se obezbedila „legitimna zaštita“ za njih, pre nego što se glasanje održi.
Evropska komisija (EK) izjavila je da i dalje očekuje da će sporazum biti potpisan do kraja godine, ističući da je to ključno pitanje u ekonomskom, diplomatskom i geopolitičkom smislu. Za formiranje blokirajuće manjine potrebno je da najmanje četiri države članice, koje predstavljaju 35 odsto stanovništva Evropske unije, daju svoju podršku.
Prema informacijama iz agencije, Poljska i Mađarska se protive trgovinskom sporazumu sa Merkosurom, dok je austrijska vlada zakonski obavezna da se tome suprotstavi. Irska, sa druge strane, pokazuje razumevanje za stav Francuske.
Ovaj razvoj događaja ukazuje na sve veće tenzije unutar Evropske unije u vezi sa trgovinskim politikama i potrebom da se zaštite domaći interesi. Sa jedne strane, postoji pritisak za jačanje trgovinskih odnosa sa zemljama van Evrope, dok sa druge strane, evropski lideri moraju uzeti u obzir i zaštitu lokalnih industrija i poljoprivrede.
S obzirom na kompleksnost situacije, odluka o odlaganju glasanja može biti način da se obezbedi dodatno vreme za pregovore i uvažavanje zabrinutosti koje su izrazili različiti članovi EU. Ovo takođe može biti prilika za jačanje međudržavnih odnosa unutar Unije, budući da je potrebno usaglasiti stavove različitih država kako bi se postigao konsenzus.
S obzirom na sve navedeno, trgovinski sporazum sa Merkosurom ostaje u centru pažnje evropskih lidera, a njegov ishod će verovatno uticati na buduće trgovinske politike i odnose sa zemljama izvan EU. U tom kontekstu, važno je pratiti kako se situacija razvija i koje će posledice imati na ekonomiju i politiku u regionu.
