Snežana Popović Radović, majka Zorana Golea, podelila je svoju bolnu ispovest o tragičnom gubitku svog sina, koji je ubijen na Badnje veče, 6. januara 2025. godine, ispred svoje kuće u Inđiji. Zoran Gole bio je 44-godišnjak koji je, zajedno sa sinom i decom iz komšiluka, palio badnjake kada su ga napali nepoznati napadači. Njegova majka opisuje trenutke pre nego što ga je izgubila, govoreći o tome kako je gledala aparate u bolnici, nadajući se da će se njegov život obnoviti.
Zoran je bio napadnut dok je prelazio ulicu da bi potpalio vatru kod badnjaka. Kako Snežana objašnjava, napadači su došli automobilom i bez upozorenja ga napali. Miloš Šušulović Kostić, koji se trenutno sudi za ubistvo, prvo je Zorana udario tupim delom sekire, a zatim i nožem. Snežana se seća da su sve to učinili u trenutku, a ona nije mogla ni da pomisli na to šta će se desiti.
Prema njenim rečima, običaj je da se na Badnje veče u Inđiji pale badnje varte i da se okupljaju porodice. Zoran je, kako opisuje Snežana, bio tradicionalista, vernik i patriota. Ova tragedija je promenila život njene porodice, koja se raspala posle gubitka. „Ne želim nikome da ovo kao majka doživi. Sanjam ga. Bio mi je kao staralac“, kaže Snežana, izražavajući svoj neizmerni bol.
Zoranova sudbina postala je predmet suđenja, a Snežana ističe da je proteklo više od godinu dana od trenutka kada je njen sin ubijen, a pravda još uvek nije zadovoljena. Napadači su se branili tvrdeći da su bili pod uticajem droga, što je dodatno frustriralo Snežanu. „Kažu oni su bili nadrogirani, kao da ih štite“, rekla je ona. Osećala je potrebu da im se obrati, iako su se oni ponašali kao da je sve to naučeno ponašanje, bez iskrenosti u njihovim izvinjenjima.
Ova tragedija je dodatno pogoršana time što je Zoranov unuk bio s njim u trenutku napada. Snežana ističe koliko je njegovo mentalno stanje pogođeno tim događajem, jer je sve to posmatrao. „Unuk je još pod velikim stresom i šokom“, dodaje Snežana, govoreći o traumi koju je mališan doživeo.
Zoran je, prema rečima njegove majke, bio snažan čovek, lovac i vrlo sposoban. „Mogao je da se odbrani“, naglašava Snežana, izražavajući bol zbog načina na koji je njegov život oduzet. Njihova porodica, koja je preživela ratne strahote na Kosovu, sada se suočava s novim tragedijama u miru.
U bolnici su lekari pokušali da spasu Zoranov život, ali su mu povrede bile preteške. „Oba plućna krila su mu bila presečena i desna komora srca“, objašnjava Snežana, sećajući se mračnih trenutaka kada je gledala svog sina kako se bori za život. „Na monitoru 38 otkucaja srca, a ja sam se molila da preživi“, rekla je sa suzama u očima.
Zoranova majka se nada da će pravda biti zadovoljena, ali njena tuga je neizmerna. „Svaki dan mi je sve gori i teži. Mislila sam da ću moći da preživim ovu tugu, ali ne mogu“, priznaje. Njeno srce je ispunjeno bolom, a svaki dan se budi sa mislima na svog sina.
Ova tragična priča o gubitku Zorana Golea i borbi njegove majke za pravdu osvetljava duboke rane koje nasilje ostavlja na porodice i zajednice. Snežana poziva sve da prepoznaju težinu ovakvih tragedija i da se bore za pravdu, ne samo za svog sina, već i za sve žrtve nasilja.
