Ovo svedočenje o ratnom zločinu na Prijedorskoj cesti kod Svodne u Bosni i Hercegovini, koje se desilo 8. avgusta 1995. godine, donosi potresnu priču Vida Galogaža, koja je juče svedočila na Sudu za ratne zločine u Beogradu. Njen suprug Rade i svekrva Marta poginuli su u ovom napadu, dok je ona sama ranjena. U svom emotivnom izlaganju, Vida je opisala kako su joj se pred očima odvijale stravične scene koje su zauvek promenile njen život.
Tog 8. avgusta, porodična kolona je bežala iz svojih domova pred hrvatskom vojskom. Vida je sa suprugom, svekrvom, deverom i njegovom porodicom krenula iz Slavskog polja, verujući da će se brzo vratiti. „Bili smo kod svekrve na ručku kada je naišla naša vojska i rekli su nam da krenemo“, ispričala je Vida. U Žirovcu su zanoćili, ali su ujutro 8. avgusta naišli na napad aviona koji su bombardovali njihovu kolonu.
Pilot helikoptera Janko Kecman, koji je svedočio na suđenju, rekao je da je 7. avgusta leteo prema Gradišci kada je čuo da se desio napad na izbegličku kolonu. Opisao je da je sleteo u Bosanski Petrovac, gde je zatekao užasne scene, uključujući kamion koji je goreo i mercedes sa dva ugljenisana tela. „Svi su mislili da ako dođu do teritorije Republike Srpske, da su na sigurnom“, naglasio je Kecman.
Početkom avgusta 1995. godine, kada su se civilne kolone kretale u potrazi za sigurnošću, naša vojska ih je pokušavala zaštititi. Međutim, napadi na te kolone doveli su do brojnih gubitaka. Vida je opisala trenutak kada su avioni počeli da gađaju njihovu kolonu dok su se odmarali na cesti kod Svodne. „Gorio je naš traktor, prikolica i sve oko nas je gorelo“, rekla je.
Nakon napada, Vida je bila ranjena, ali su je zajedno sa drugim ranjenima odveli u bolnicu u Prijedor. Tamo je saznala da su joj muž i svekrva poginuli. U suđenju se čula i informacija da su na radiju javili da je porodica Galogaža izginula, što je njen zet čuo i došao da je pronađe. Takođe, svedok je napomenuo da su pored kolone prolazili tenkovi i vojni kamioni, što je izazvalo sumnju u vojne aktivnosti u tom području.
Tokom svedočenja, Vida je izrazila svoju bol i traumu, govoreći o tome kako je teško gledati snimke sa mesta zločina. Svakog avgusta se puštaju snimci, a ona ih nikada nije mogla gledati jer su joj se odmah pred očima pojavljivali mrtvi bližnji i strahote koje je doživela. Ova iskustva ostavila su dubok trag na njen život, a ona se i dalje bori sa sećanjima na taj užas.
Na suđenju se sudi hrvatskim vazduhoplovnim oficirima koji su optuženi za navođenje napada na civile. Optuženi su Vladimir Mikac, Zdenko Radulj, Željko Jelenić i Danijel Borović, a suđenje se vodi u odsustvu ovih osoba. Njihove naredbe su dovele do stradanja nevinih ljudi koji su samo pokušavali da prežive i pronađu sigurnost.
Ova potresna svedočenja podsećaju nas na užase rata i posledice koje nose sa sobom. Osobe poput Vide Galogaže predstavljaju žrtve koje su preživele strašne događaje, ali se bore sa duhovima prošlosti. Njihova svedočenja su važna kako bi se razumele posledice sukoba i kako bi se obezbedila pravda za nevine žrtve. Ratni zločini ne smeju biti zaboravljeni, a pravda mora biti zadovoljena, kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih tragedija u budućnosti.
