Predlozi poslaničkog kluba GP URA o povećanju dečjih dodataka i obeštećenju radnika državnih preduzeća koja su otišla u stečaj nisu se našli na dnevnom redu Skupštine Crne Gore. Većina poslanika vlasti nije glasala za ove predloge. Partija Dritana Abazovića zatražila je izmene postojećeg zakona o socijalnoj i dečjoj zaštiti kako bi se dečji dodatak povećao za 100 odsto. Ovaj predlog bi značio da se iznos dodataka za svu decu do 18. godine poveća sa 30 na 60 evra, dok bi za korisnike materijalnog obezbeđenja dodatak porastao sa 44 na 88 evra. Dodatak za negu i pomoć umesto 52 bio bi 104, a za korisnike lične invalidnine i decu bez roditeljskog staranja povećao bi se sa 60 na 120 evra.
Ovaj predlog URE usledio je nakon što je grupa građana pokrenula peticiju za povećanje dečjih dodataka, a koju je potpisalo oko 30.000 ljudi. Protiv tog povećanja bili su poslanici Pokreta „Evropa sad“, Demokrata i Nove srpske demokratije. S druge strane, poslanici DNP, SNP, Nikola Camaj (Albanski forum) i opozicija bili su za povećanje dodataka. Iz URE su poručili da neće odustati od ovih predloga.
U međuvremenu, iz PES-a je predloženo da se dečji dodaci povećaju, ali da se srazmerno tome smanje izdavanja sredstava za političke partije koja su dostigla istorijski maksimum od 15 miliona evra godišnje. Agencija za sprečavanje korupcije je saopštila da najviše novca iz državnog budžeta koristi PES – 3,1 milion evra, DPS – 2,9 miliona, i Nova srpska demokratija – 1,5 miliona. PES je predao u skupštinsku proceduru predloženi zakon o finansiranju partija i izbornih kampanja, kojim se predviđa smanjenje budžetskih sredstava za finansiranje partija i poslaničkih i odborničkih klubova sa 50 odsto, sa ciljem da se taj novac preraspodeli na povećanje dodataka za decu.
Lider GP URA, Dritan Abazović, saopštio je da bi prihvatanjem predloga PES-a značilo da bi umesto 30 evra, povećanje iznosilo samo 33,5 evra. On smatra da se novac za dečje dodatke može lako naći uvođenjem antimafija zakona, jer u njemu leži mnogo novca i imovine stečene suprotno zakonu. Abazović je istakao da ta imovina treba da se usmeri za decu Crne Gore i druge ugrožene kategorije.
Pored toga, postavio je više pitanja aktuelnoj vlasti, kao što su razlozi zbog kojih se u budžetu nalazi 25 miliona evra za vladin avion i 20 miliona za konsultantske usluge. Takođe, ukazao je na to da postoji 33 ministarstva, od kojih mnoga ne rade ništa, i pitao je da li je to racionalna politika. Abazović je ukazao na to da partije primaju oko 15 miliona evra godišnje, i da bi smanjenje tog iznosa za pola moglo doneti uštedu od oko 7,5 miliona evra, koja bi se preusmerila na dečje dodatke.
Kako bi se dečji dodaci udvostručili, potrebno je obezbediti 55 miliona evra. Ako se od tih 55 miliona obezbedi samo 7,5 miliona, to je tek nešto više od 10 procenata potrebnog iznosa, što bi značilo rast od oko tri i po evra po detetu. Abazović je ocenio da je vlast, nakon negativnih reakcija javnosti zbog odbijanja njihovog predloga, napravila zamenu teza, postavljajući pitanje zašto URA ili neko ko je ranije bio vlast nije povećao dečje dodatke.
URA je 2021. godine predložila ponovno uvođenje dečjih dodataka u Crnoj Gori, nakon što su oni ukinuti 2003. godine. Dakle, 18 godina nakon toga, ti dodaci su vraćeni tek 2021. godine. Ova situacija osvetljava trenutne težnje i izazove sa kojima se suočavaju porodice u Crnoj Gori, kao i potrebu za reformama u socijalnom sistemu koje bi mogle poboljšati kvalitet života najmlađih.
