Beograd – Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov izjavio je da će neplanirano veće povećanje penzija u Srbiji zahtevati značajna budžetska sredstva u 2026. godini. Prema njegovim rečima, vlada će morati da primeni skromnija povećanja zarada u javnom sektoru kako bi obezbedila prostor za povećanje penzija od 12,2 odsto. Ipak, Altiparmakov smatra da to visoko povećanje penzija neće ugroziti finansijsku stabilnost penzijskog sistema.
U razgovoru za portal magazinbiznis.rs, Altiparmakov je istakao da stabilnost penzijskog sistema neće biti narušena, jer je jedna od prednosti proširene švajcarske formule, koja se primenjuje u Srbiji, to što ona automatski teži da finansijski uravnoteži sistem. Ova formula omogućava da se prilagođavanje penzija vrši na način koji održava ravnotežu u finansijama.
Altiparmakov je dodao da bi veće povećanje penzija u ovoj godini moglo da se kompenzuje skromnijim povećanjima u narednim godinama. To znači da bi, iako će penzije rasti, rast plata u javnom sektoru mogao biti minimalan kako bi se postigla potrebna budžetska ravnoteža. Ova situacija može izazvati zabrinutost među zaposlenima u javnom sektoru, koji se nadaju većim prihodima.
Finansijska stabilnost penzijskog sistema je ključna tema u Srbiji, posebno u svetlu sve veće starosti populacije i smanjenja broja radno sposobnih. U tom kontekstu, Altiparmakovova izjava pruža određenu utehu, ukazujući na to da sistem može da se prilagodi i nastavi da funkcioniše bez ozbiljnih problema.
S obzirom na to da se očekuje povećanje penzija, važno je napomenuti da će to zahtevati dodatna sredstva iz budžeta, što može uticati na druge oblasti javnih finansija. U razgovoru sa ekonomskim analitičarima, postavlja se pitanje kako će vlada uspeti da izbalansira potrebu za povećanjem penzija i održavanje drugih javnih usluga.
Iako su visoka povećanja penzija dobrodošla vest za mnoge penzionere, izazov za vlasti biće kako da se osiguraju sredstva za isplatu tih penzija bez ugrožavanja drugih sektora u budžetu. Altiparmakov je naglasio da je važno da se obezbedi održivost i dugoročna stabilnost sistema, što će zahtevati promišljene i strateške odluke.
U svetlu ovih izazova, vlada će morati da razmotri sve dostupne opcije, uključujući i moguće reforme u sistemu javnih finansija. Očekuje se da će ovo biti tema koja će dominirati ekonomskim diskusijama u narednim mesecima, jer se pripremaju budžetski planovi za 2026. godinu.
Osim toga, važno je napomenuti da bi ovakva povećanja mogla uticati i na inflaciju, koja je već postala značajan problem u Srbiji. Povećanje penzija može povećati potražnju za robama i uslugama, što bi moglo dodatno pogoršati inflacione pritiske. S obzirom na to, ekonomisti će pažljivo pratiti razvoj situacije i kako će se ona odraziti na ukupnu ekonomsku stabilnost zemlje.
U zaključku, povećanje penzija u Srbiji je dobrodošla vest za penzionere, ali nosi sa sobom izazove za budžet i ekonomski sistem. Stabilnost penzijskog sistema ostaje prioritet, a vlada će morati da pronađe načine da balansira različite potrebe i resurse kako bi obezbedila održivost i rast u budućnosti.
