Uzgajanje špargle u Srbiji još uvek nije dostiglo masovne razmere, iako je potražnja za ovim povrćem iz godine u godinu sve veća. Špargla se smatra jednom od najnutritivnije uravnoteženih namirnica, bogatom vitaminima, mineralima i vlaknima. Poznata kao „kraljica povrća“, koristi se u ishrani kao veoma zdravo, niskokalorično sezonsko povrće koje se bere u proleće.
Proizvodnja špargle u Srbiji predstavlja profitabilan, ali nedovoljno iskorišćen posao sa velikim potencijalom, s obzirom na idealne klimatske uslove i kvalitetno zemljište. Potražnja na domaćem tržištu dostiže čak 200 tona, dok je trenutna proizvodnja svega oko 10 tona godišnje. Ova situacija pruža izuzetne mogućnosti za lak plasman na tržištu i ostvarivanje dobrih zarada. Prema procenama, od špargle se može ostvariti prihod od oko 20.000 evra po hektaru, a prednost je što ova biljka nije previše zahtevna za uzgoj.
Špargla je višegodišnja biljka koja može da rađa i do dve decenije, što znači da jedan zasad, uz pravilnu negu, može doneti stabilne prihode godinama. Međutim, potrebno je strpljenje, jer se na prvu ozbiljniju berbu čeka dve do tri godine nakon sadnje. Zbog ovog čekanja, mnogi odustaju na početku, ali oni koji istraju imaju prednost na tržištu koje je gladno proizvoda i sa relativno malo konkurencije.
Najbolji uslovi za uzgoj špargle u Srbiji postoje u ravničarskim i blago brdovitim predelima. Glavna područja za uzgoj su Vojvodina, posebno Bačka i okolina Novog Sada, zatim Srem i delovi Šumadije. Ključ uspeha leži u kvalitetu zemljišta; špargla voli lako, peskovito i dobro drenirano tlo, dok teža i glinovita zemljišta nisu pogodna jer koren može da trune. Idealna pH vrednost za uzgoj špargle kreće se između 6,5 i 7,5, a blaga klima Srbije, sa umerenim temperaturama tokom proleća, doprinosi dobrom razvoju biljke.
Ulaganja potrebna za podizanje zasada špargle su značajna, ali se vrlo brzo isplate. Procene stručnjaka ukazuju na to da je za hektar potrebno investirati između 20.000 evra, što uključuje troškove za sadni materijal, pripremu zemljišta, sistem za navodnjavanje i đubrivo. Kada zasad počne da rađa, prihodi se drastično povećavaju, a špargla zahteva disciplinu u negovanju.
Zalivanje je ključno, posebno u sušnim periodima, a najefikasniji sistem je „kap po kap“. Redovno uklanjanje korova je takođe od suštinskog značaja, naročito u prvim godinama. Organska đubriva i mineralna đubriva daju najbolje rezultate, dok se nakon sezone nadzemni deo biljke uklanja kako bi se podstakao novi rast.
Tržišna cena špargle je visoka, često dostiže i preko 10 evra po kilogramu, dok rane špargle variraju od 1.000 do 3.000 dinara po kilogramu. Potrebe tržišta znatno premašuju domaću ponudu, a špargla se traži u restoranima i hotelima, dok se na pijacama brzo rasproda, što olakšava proizvođačima da pronađu kupce.
Proizvođači iz Južnog Banata, koji se ovim poslom bave više od decenije, ističu da Srbija ima sve preduslove za vrhunsku proizvodnju špargle. Kako navode, ključ uspeha je u pravilnom izboru sorte, dobroj pripremi zemljišta i strpljenju u prvim godinama. Osim domaćeg tržišta, postoji i značajan potencijal za izvoz u zemlje Evropske unije, gde je špargla standardni deo ishrane i gde se traže velike količine. Za one koji su spremni da ulože i sačekaju prve rezultate, špargla može postati ozbiljan izvor prihoda i dugoročan posao.
