Druga nedelja vaskršnjeg posta je u toku, a iako pravila dozvoljavaju konzumiranje ribe samo dva dana tokom sedam nedelja posta, mnogi se odlučuju za ribu i van tih dana. Cene ribe u Srbiji su različite i zavise od tipa ribe, bilo da je u pitanju rečna ili morska, kao i od cena uvoza. Na primer, cena skuše je poskupela sa 600 na 1.050 dinara, dok se kilogram šarana može naći za do 550 dinara, a pastrmka košta do 700 dinara.
Prema rečima Zdravka iz jedne beogradske ribarnice, potrošači se bore između skuplje i jeftinije ribe, a tokom posta je promet znatno uvećan. Ribarnice se trude da prodaju slatkovodnu ribu iz domaćih ribnjaka, dok morska riba dolazi iz različitih uvoznih zemalja, poput oslića iz Argentine i skuše iz Norveške. Fileti ribe su takođe skupi, pri čemu filet oslića košta 1.210 dinara, a filet lososa čak 2.690 dinara.
Statistika pokazuje da ribarstvo u Srbiji nije na zavidnom nivou. Srbija se nalazi među zemljama sa najnižom konzumacijom ribe, što je zabrinjavajuće s obzirom na zdravstvene benefite koje riba nudi. Domaća proizvodnja slatkovodne ribe beleži negativne trendove, a kapaciteti su znatno smanjeni. U poslednjih trideset godina, površina ribnjaka se smanjila sa skoro 14.000 hektara na manje od 7.000 hektara. Državni podsticaji ne pomažu dovoljno, pa se čak 75% potreba zadovoljava uvozom.
Pre 30 godina, površina šaranskih ribnjaka u Srbiji iznosila je oko 13.750 hektara, dok je pastrmskih bilo 14,7 hektara. Nažalost, taj trend opadanja se nastavlja, pa se sada ukupna površina šaranskih ribnjaka smanjila na 7.000 hektara, dok je pastrmskih ostalo svega osam hektara.
Ministarstvo poljoprivrede je krajem prošle godine izmenilo pravilnik o podsticajima, uvodeći novu vrstu podrške za nabavku kvalitetnih priplodnih matica ribe. Gazdinstva koja imaju između 100 i 400 matica šarana ili od 100 do 5.000 matica pastrmke mogu ostvariti subvencije od 2.000 dinara po matici šarana i 1.500 dinara po matici pastrmke. Ipak, stručnjaci smatraju da ove mere neće doneti značajne promene, jer su subvencije usmerene na odgajivačke organizacije, a ne na same proizvođače.
Krum Anastasov, predsednik grupacije za ribarstvo Privredne komore Srbije, ističe da Srbija ima potencijal za proizvodnju kvalitetne domaće ribe, ali da ribarstvo ne može da napreduje bez strateškog plana. Vojvodina ima površine koje bi mogle da budu korišćene za šaranske ribnjake, ali se umesto povećanja kapaciteta oni smanjuju. Pored toga, značajan deo ribe se prodaje u sivoj zoni, što dodatno otežava situaciju.
Anastasov naglašava da je ribarstvo u stalnom opadanju, a da su subvencije koje su ranije postojale smanjene ili ukinute. Proizvođači su nekada dobijali podsticaje od 10 dinara po kilogramu ribe, dok su sada predložene nove mere koje bi trebale da budu između 45 i 50 dinara po kilogramu, ali to još nije realizovano.
Proizvodnja šarana opada, dok pastrmka još uvek ima neki kontinuitet, ali se suočava s jakom konkurencijom iz uvoza. Veliki problem je i to što ribari u Srbiji ne dobijaju subvencije koje su na raspolaganju ribarima u zemljama EU, gde oni dobijaju od 600 do 800 evra po hektaru više nego što dobijaju srpski ribari.
S obzirom na trenutnu situaciju, potražnja za ribom će rasti tokom vaskršnjeg posta, a Srbija se suočava sa deficitom ribe na tržištu. Godišnja proizvodnja ribe u Evropskoj uniji iznosi 1,9 miliona tona, dok je Srbija pala na samo 5.000 konzumnog šarana.
