Dok se stranke pripremaju za novu izbornu trku, već se naziru konture budućih izbornih kolona. Deo dogovora već je poznat, dok se o pojedinim savezima još pregovara. Srpska napredna stranka (SNS) najavila je izlazak na izbore sa Aleksandrom Vučićem na čelu liste. Ova lista će biti podržana od strane manjih stranaka poput PUPS-a, Zavetnika, ali i radikala. Njihov najjači koalicioni partner, Socijalistička partija Srbije (SPS), izlazi u okviru svoje koalicije sa Jedinstvenom Srbijom i Zelenima Srbije, a pridružila im se i Socijaldemokratska partija Srbije (SDPS), koju je do nedavno predvodio Rasim Ljajić.
U istraživanjima javnog mnjenja, Studentska lista se pokazuje kao glavni takmac vladajućim strankama. Ovu listu su do sada podržale Demokratska stranka, Zeleno-levi front, pokret Kreni Promeni, Dveri, kao i Socijaldemokratska stranka Borisa Tadića. Međutim, svi ovi subjekti zajedno neće imati svoje predstavnike na toj listi, što može značiti fragmentaciju opozicionih glasova.
Proevropsku koaliciju čine stranke Slobode i pravde, Srce, kao i pokret Solidarnost. Pokret slobodnih građana (PSG) neće biti deo ove koalicije ako ne uspe da okupi širi spektar opozicionih stranaka. Ukoliko se to ne desi, oni će podržati studente u njihovim zahtevima. To ukazuje na moguće sukobe unutar opozicije i na potrebu za jedinstvom kako bi se suprotstavili vladajućim partijama.
Narodni pokret Srbije, Novo lice Srbije i Ekološki ustanak nastupiće zajedno u okviru koalicije pod imenom Narodna Srbija. Ovaj savez može privući glasače koji se zalažu za ekološke i društvene promene, ali je pitanje koliko će biti efikasan u privlačenju šireg spektra birača.
Dragan Milić, lider Pokreta za decentralizaciju Srbije iz Niša, još uvek nije zvanično deo ove koalicije. On planira da na izbore izađe pod nazivom Autentična desnica, zajedno sa Novim DSS-om i monarhistima, što može privući određeni deo desničarskih glasača koji traže alternativu glavnim strankama.
Sledeća desna opcija biće koalicija stranke Branimira Nestorovića i Narodne stranke koju predvodi Vladimir Gajić. Ova koalicija može privući glasače koji se identifikuju sa tradicionalnim vrednostima i nacionalnim pitanjima, ali je teško predvideti koliko će biti uspešna na izborima.
Samostalni izlazak najavile su i Radnička partija, pokret Snaga Srbije Bogoljuba Karića, kao i pokret „Ćale, ovo je za tebe“. Ove stranke deluju kao manje, ali mogu imati svoj uticaj na izborni ishod, posebno ako privuku specifičnu demografsku grupu ili regionalne glasače.
Savez vojvođanskih Mađara spada u manjinsku listu koja na izbore izlazi samostalno. Bošnjačke stranke su odlučile da nastupe u tri kolone: SDA Sandžaka, Stranka pravde i pomirenja Usame Zukorlića, kao i Sandžačka demokratska partija. Ove stranke će pokušati da mobilizuju bošnjačke glasače u Sandžaku, što je ključno za njihov politički uticaj.
Albansku političku scenu u Srbiji obeležili su stranački blokovi okupljeni oko Šajipa Kamberija i Šćiprima Arifija. Ovi savezi se još uvek nisu oglašavali u vezi sa svojim izbornim planovima, ali se može očekivati da će tražiti načine kako da obezbede svoje mesto u skupštini.
Zajednički izlazak za manjinski cenzus najavile su Bošnjačka građanska stranka, Stranka Crnogoraca, Vlaška narodna stranka i Građanski savez. Ova koalicija će nastupiti pod nazivom Bratski savez 381, i cilj im je da obezbede zastupljenost manjinskih zajednica u političkom životu Srbije, što je od suštinskog značaja za očuvanje njihovih interesa.
Sve u svemu, predstojeći izbori u Srbiji biće izazovni i dinamični, s brojnim koalicijama i strankama koje se bore za pažnju birača. Kako se situacija razvija, biće zanimljivo pratiti kako će se različiti politički entiteti grupisati i koje strategije će koristiti da bi privukli glasače. Ovi izbori mogu značajno uticati na budućnost Srbije i njen politički pejzaž.
