Milan Knežević, poslanik iz Crne Gore, izneo je oštru kritiku na račun budžeta koji je, kako tvrdi, zanemario Zetu, njegovu rodnu regiju. U svom obraćanju, Knežević je naglasio da Zeti nije potrebna milostinja, već konkretna finansijska pomoć od strane Srbije. On je istakao da je Crna Gora odrekla Zete i da je stoga nužno tražiti podršku od „najbliže braće“, pozivajući se na Srbiju i predsednika Aleksandra Vučića.
Prema njegovim rečima, potrebna su sredstva u iznosu od 1.200.000 evra za završetak glavne ulice u Zeti, jer smatra da će se sredstva koja su opredeljena od strane crnogorskih vlasti koristiti za projekte u drugim gradovima, dok Zeta ostaje zapostavljena. Knežević je naglasio da ne želi da zavisi od vladajućih stranaka, posebno od DPS-a, koji, kako kaže, donosi odluke koje ne idu u korist njegovog kraja.
Knežević je takođe izrazio sumnju u namere vlasti u vezi s budžetom i ukazao na moguće policijske intervencije, što je potvrdio i u odgovorima Lazara Šćepanovića. On je najavio da neće glasati za budžet ukoliko Šćepanović ne pozove građane Botuna na razgovor, smatrajući da je to neophodno za dijalog i razumevanje.
U svojoj izjavi, Knežević se prisetio svojih prethodnih hapšenja, naglašavajući da su to trenutci kada su „reformske snage“ testirale svoj autoritet nad građanima Zete. On je otvoreno rekao da neće koristiti poslanički imunitet da bi se zaštitio od hapšenja, već je spreman da bude uhapšen zajedno s građanima koji se bore za svoja prava. Ovaj stav dodatno naglašava njegovu posvećenost borbi za interese Zete.
Knežević je takođe istakao da će poslanici DNP-a podržati budžet kako bi se osiguralo da „nijedna sirotinja na severu ne ostane bez projekata“. Ipak, on je naglasio da lično ne može podržati ono što smatra diskriminatorskim budžetom prema Zeti.
Ovo izlaganje je izazvalo brojne reakcije među građanima, posebno onima iz Zete, koji se osećaju zapostavljenima od strane centralnih vlasti. Knežević se trudi da skrene pažnju na nejednakosti u raspodeli budžetskih sredstava i potrebu za većom podrškom lokalnim zajednicama.
Njegova izjava može se posmatrati kao deo šireg političkog diskursa u Crnoj Gori, gde se često postavlja pitanje ravnoteže između regionalnog razvoja i centralne vlasti. Kneževićova pozicija može dodatno osnažiti glasove onih koji se osećaju marginalizovano, posebno u svetlu nedavnih političkih previranja u zemlji.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti i širi kontekst političkih odnosa između Crne Gore i Srbije. Mnogi u Zeti vide Srbiju kao potencijalnog saveznika u borbi za svoja prava i resurse, dok se istovremeno suočavaju sa izazovima koje donosi politika u njihovoj zemlji. Kneževićev poziv na pomoć od Srbije može se tumačiti kao pokušaj da se ojača veza između Zete i Srbije, posebno u svetlu trenutnih ekonomskih i političkih pritisaka.
U ovom trenutku, situacija u Zeti ostaje napeta, a Kneževićeva borba za prava svoje zajednice može imati značajan uticaj na budućnost lokalnog razvoja i političkih odnosa u regionu. Dok se politička scena u Crnoj Gori nastavlja razvijati, ostaje da se vidi kako će se situacija u Zeti razvijati i da li će Knežević uspeti da ostvari svoje ciljeve u borbi za pravdu i ravnotežu u raspodeli budžetskih sredstava.
