Okrivljenom se stavlja na teret da je u vremenskom periodu od septembra do 19. decembra 2025. godine, uporno preduzimao radnje u cilju fizičkog približavanja oštećenoj M.F.K. (49). Tokom ovog perioda, navodno je nastojao da protiv njene volje uspostavi kontakt, dolazeći do zdravstvene ustanove u kojoj oštećena radi. Ono što dodatno zabrinjava su pretnje koje je uputio M.F.K., a koje se tiču napada na njen život.
Prema izjavama iz istrage, okrivljeni je imao više pokušaja da se približi oštećenoj, što je izazvalo strah i nelagodnost kod M.F.K. Ova situacija je postala toliko ozbiljna da je oštećena bila primorana da o svemu obavesti nadležne organe. Njene tvrdnje su podržane svedocima koji su mogli da potvrde prisustvo okrivljenog u blizini zdravstvene ustanove.
Tokom suđenja, okrivljeni je negirao izvršenje krivičnog dela i tvrdio je da nije imao nameru da ugrozi život oštećene. Njegova odbrana se oslanjala na tvrdnje da su njegovi posetioci bili slučajni i da nije bilo nikakvih pretnji. Međutim, tužilaštvo je na osnovu prikupljenih dokaza i svedočenja svedoka smatralo da postoje osnovi za sumnju u njegovu priču.
U svetlu ovih događaja, Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je predlog nadležnom sudu da okrivljenom odredi pritvor. Razlozi za pritvor uključuju opasnost od bekstva, kao i opravdanu sumnju da bi okrivljeni boravkom na slobodi mogao da utiče na svedoke, posebno na oštećenu M.F.K. Ovaj potez tužilaštva je bio neophodan kako bi se zaštitila sigurnost oštećene i omogućilo nesmetano vođenje istrage.
Ovaj slučaj ukazuje na ozbiljnost tema vezanih za nasilje nad ženama i uznemiravanje. Pretnje po život, kao što su one koje je doživela M.F.K., su ozbiljna krivična dela koja zahtevaju hitnu reakciju pravosudnog sistema. Statistike pokazuju da se nasilje nad ženama često ne prijavljuje iz straha od odmazde, što čini još važnijim da se žrtve osnaže da govore o svojim iskustvima.
U poslednje vreme, društvo postaje sve svesnije problema nasilja i uznemiravanja, ali je još uvek potrebno mnogo rada na promeni percepcije i pružanju podrške žrtvama. Uloga medija, obrazovnih institucija i nevladinih organizacija je ključna u podizanju svesti i edukaciji o ovim pitanjima.
Osim što se bavi konkretnim slučajem M.F.K., ova situacija takođe otvara širu diskusiju o pravima žrtava i pravdi u našem društvu. Važno je da se svi slučajevi nasilja tretiraju ozbiljno i da se pravosudni sistem efikasno bori protiv ovakvih dela. U tom smislu, potrebne su jasne strategije i zakonski okviri koji će omogućiti da se žrtve zaštite, a počinitelji odgovaraju za svoja dela.
Na kraju, društvo mora raditi na izgradnji okruženja u kojem će se žrtve osećati sigurno da prijave nasilje i uznemiravanje, znajući da će njihovi izveštaji biti ozbiljno shvaćeni i da će pravda biti zadovoljena. Ovaj slučaj je još jedan podsetnik na potrebu za kolektivnom odgovornošću u borbi protiv nasilja i zaštiti prava svih građana.
