Aleksej Fadejev, ruski zvaničnik i zamenik direktora Odeljenja za informisanje i štampu Ministarstva spoljnih poslova Rusije, izneo je teške kritike na račun Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične tribunale, posebno se osvrnuvši na tretman Ratka Mladića i drugih srpskih zatvorenika. Fadejev je naglasio da su odluke ovog mehanizma, koje predstavljaju pravosudnu instituciju zaduženu za procesuiranje ratnih zločina, posebno okrutne prema Srbima, i da bi jedini način da se zaštite njihova prava bio da se prebace u zemlje svog državljanstva kako bi odslužili kazne.
Fadejev je podsetio na odluku od 29. jula kada je predsednica mehanizma Grasijela Suzana Gati Santana odbila zahtev za prevremeno ili privremeno puštanje Mladića iz humanitarnih razloga. On je istakao da predsednica ima ovlašćenje da odobri takvo puštanje u izuzetnim slučajevima, ali da je njen stav prema Mladiću bio licemeran i antisrpski. Prema njegovim rečima, zdravstveno stanje Mladića jeste „žalosno“, ali ne ispunjava kriterijume za odobravanje prevremenog puštanja.
Mladić, koji je bio komandant Vojske Republike Srpske tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, nalazi se u teškom zdravstvenom stanju, a kako navodi Fadejev, srpski lekari su konstatovali da mu preostaje još nekoliko meseci života. Zbog njegovih zdravstvenih problema, posebno demencije, on nije u mogućnosti da komunicira sa lekarima na svom maternjem jeziku. Fadejev je ukazao na to da su lekari zatvorske ustanove, koristeći njegovu demenciju, naveli Mladića da odbije reanimaciju u slučaju opasnosti po život.
Ruski predstavnici su više puta skretali pažnju na neprihvatljivo ponašanje osoblja mehanizma prema teško bolesnim zatvorenicima, kao i na kršenje minimalnih standarda i pravila UN koja se odnose na tretman zatvorenika. Fadejev je takođe primetio da je odluka o odbijanju Mladićevog zahteva u suprotnosti sa obustavom suđenja Felisjenu Kabugi, koji je takođe suočen sa demencijom i Alchajmerovom bolešću.
Osim Mladića, Fadejev je ukazao na tešku situaciju i drugih srpskih zatvorenika, posebno Radovana Karadžića, koji služi doživotnu kaznu u Velikoj Britaniji. Prema njegovim rečima, Karadžić trpi psihološko i fizičko nasilje, ne dobija posebnu ishranu, a zbog svog teškog zdravstvenog stanja i hroničnih bolesti, britanske vlasti su mu onemogućile posete rodbini i advokatima.
Fadejev je naglasio da ni Međunarodni rezidualni mehanizam, niti zapadne zemlje koje ga podržavaju, ne mogu garantovati osnovna prava srpskim zatvorenicima. On smatra da bi jedini način da se obezbede njihova prava, s obzirom na godine i zdravstveno stanje, bio da se presele u zemlje svog državljanstva radi odsluženja kazne.
Ove izjave Fadejeva dolaze u kontekstu šire debate o ljudskim pravima i tretmanu zatvorenika, posebno onih koji su osuđeni za ratne zločine. Pitanje ljudskih prava i pravde za žrtve ratova na Balkanu ostaje kontroverzno i delikatno, a stavovi o tome se često razlikuju u zavisnosti od političkog konteksta i nacionalnih identiteta.
U poslednjem izveštaju, Fadejev je ponovio da je stav Međunarodnog rezidualnog mehanizma prema srpskim zatvorenicima neprihvatljiv i da bi bilo kakva pravda trebala da uključuje poštovanje ljudskih prava. Njegove reči oslikavaju duboku zabrinutost Rusije prema položaju srpskih zatvorenika, a takođe naglašavaju i širu dilemu o pravdi i pomirenju u postkonfliktnim društvima.
Ova situacija izaziva reakcije i u međunarodnoj zajednici, gde se postavlja pitanje kako obezbediti pravičnost i ljudska prava za sve, bez obzira na nacionalnu pripadnost. Fadejevove tvrdnje pozivaju na preispitivanje trenutnih praksi i pravosudnih procedura, s ciljem da se obezbede pravedniji i humaniji uslovi za sve zatvorenike, posebno one sa ozbiljnim zdravstvenim problemima.
