U svakodnevnoj vožnji, jedna od najneugodnijih situacija je kada automobil ne može da se pokrene zbog praznog akumulatora. Iako se rešenje uz pomoć starter kablova na prvi pogled čini jednostavnim, u praksi je ovaj postupak veoma delikatan i zahteva preciznost, znanje i pridržavanje pravila bezbednosti. Stručnjaci upozoravaju da greške u povezivanju klema mogu da se dese čak i iskusnim vozačima, a posledice mogu biti oštećenje elektronike, pa čak i ozbiljni bezbednosni rizici. Zato je važno razumeti ne samo kako se kablovi spajaju, već i zašto je redosled povezivanja ključan.
Prvi korak u postupku pokretanja vozila sa praznim akumulatorom jeste povezivanje crvenog kabla na pozitivni pol akumulatora vozila koje ne može da se pokrene. Zatim se drugi kraj istog crvenog kabla povezuje na pozitivni pol akumulatora vozila donatora. Nakon toga, prelazi se na crni kabl, koji ima važnu ulogu u završetku strujnog kruga. Pravilno povezivanje kablova je od suštinskog značaja za izbegavanje mogućih problema.
Redosled spajanja nije slučajan i ima jasnu bezbednosnu svrhu. Prvo povezivanje pozitivnih polova obezbeđuje da strujni krug ostane otvoren dok se ne postavi i negativni kabl, čime se smanjuje rizik od varničenja. U suprotnom, ako bi se prvo povezao negativni kabl, svaki slučajan kontakt crvenog kabla sa metalnim delovima vozila mogao bi izazvati varnicu. Ovo je posebno rizično jer se u blizini akumulatora tokom punjenja može oslobađati zapaljivi gas vodonik.
Jedna od najčešćih grešaka je spajanje crnog kabla direktno na minus pol praznog akumulatora, što deluje logično, ali se ne preporučuje. Ispravan postupak podrazumeva drugačiji pristup. Crni kabl se prvo povezuje na negativni pol donorskog vozila ili na odgovarajuću tačku uzemljenja, dok se drugi kraj ne spaja na akumulator pokvarenog automobila, već na metalni deo motora ili posebno predviđeno uzemljenje. Ovaj način smanjuje rizik od varničenja u neposrednoj blizini akumulatora.
Kada motor konačno proradi, vozila treba da rade još nekoliko minuta kako bi se napon stabilizovao. Tek nakon toga se kablovi skidaju, i to obrnutim redosledom od spajanja. Prvo se uklanja crni kabl sa donorskog vozila, zatim sa pokvarenog, a potom crveni kabl istim redosledom. Nijedno vozilo ne bi trebalo gasiti dok su kablovi još uvek povezani. Nakon uspešnog pokretanja, preporučuje se vožnja od najmanje desetak kilometara kako bi alternator dopunio akumulator. Ukoliko se problem ponovo pojavi, to može značiti da je akumulator istrošen i da je potrebna zamena.
Kod električnih i hibridnih vozila, situacija je malo drugačija. Ova vozila imaju 12-voltni akumulator koji služi za pokretanje sistema, pa se u određenim slučajevima mogu pokretati na kleme. Međutim, potrebna je dodatna pažnja. Ova vozila imaju visokonaponske sisteme označene narandžastim kablovima, koje ni u kom slučaju ne treba dodirivati. Proizvođači često ne preporučuju korišćenje električnog vozila kao donatora struje zbog osetljivosti njihovih sistema.
Ako se situacija sa pražnjenjem akumulatora ponavlja u kratkom vremenskom periodu, to najčešće znači da akumulator više ne drži kapacitet i da je pri kraju svog veka trajanja. Prosečan vek akumulatora je od četiri do šest godina, ali gradska vožnja i kratke relacije mogu ga značajno skratiti. Redovno održavanje, čišćenje kontakata i izbegavanje ostavljanja uključenih potrošača kada je motor ugašen mogu produžiti njegov životni vek i smanjiti rizik od ovakvih situacija.
S obzirom na sve navedeno, pravilno spajanje starter kablova je ključno za bezbednost vozača i vozila. Uvek je bolje biti oprezan i dobro informisan pre nego što se upustite u ovu proceduru.
