Tri godine nakon tragičnog ubistva mladog vaterpoliste Filipa Željkovića (21) na Segedinskom putu u Subotici, pravda je konačno zadovoljena. Vinovnici ovog zločina, Predrag Martinović (36) i Ivan Čović, oglašeni su krivim. Martinović je osuđen na 20 godina zatvora, dok je Čović dobio kaznu od šest i po godina.
Ova pravosnažna presuda doneta je nakon žalbi Apelacionom sudu u Novom Sadu. Početno, Viši sud u Subotici izrekao je presudu prema kojoj su Martinović i Čović osuđeni na jedinstvenu kaznu zatvora od 20 godina, odnosno 10 godina. Ipak, njihovi branioci su se žalili na tu presudu. Apelacioni sud je odbacio Martinovićevu žalbu kao neosnovanu, što je rezultiralo time da je 7. maja 2025. godine presuda Višeg suda u Subotici postala pravosnažna, a on je osuđen na 20 godina zatvora za ubistvo, nedozvoljeno držanje i promet oružja, kao i falsifikovanje isprava.
Žalba Čovićevog branioca je, međutim, usvojena, a predmet je vraćen na ponovno suđenje. Glavni pretres u obnovljenom postupku počeo je 10. septembra 2024. godine. Tokom ovog postupka, branilac optuženog je tražio izuzeće postupajuće sudije, ali je proces na kraju okončan. Presuda je preinačena u delu koji se odnosi na krivičnu sankciju, a pojedinačne kazne su smanjene na šest godina za ubistvo i osam meseci za falsifikovanje isprave. Čović je na kraju osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od šest godina i šest meseci, a ova presuda je takođe postala pravosnažna. U kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 30. novembra 2023. godine.
Filip Željković je ubijen 15. oktobra 2023. godine nakon svađe na benzinskoj pumpi na Segedinskom putu. Sukob je počeo kao verbalna rasprava, koja je ubrzo prerasla u fizički obračun. Filip i njegov mlađi brat su napustili mesto sukoba, ali su ih napadači presreli na putu ka centru grada. U tom trenutku, napadači su počeli da pucaju, a mladić je poginuo na licu mesta.
Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti i osudio ga je ne samo lokalni, već i širi društveni kontekst. Ubistvo mladog sportiste, koji je bio uzor mnogim svojim vršnjacima, bacilo je senku na bezbednost u gradu i podiglo pitanje o nasilju među mladima. Mnogi su se pitali kako je moguće da dođe do ovakvih tragedija i kakve su mere preduzete da se spreče slični incidenti u budućnosti.
U poslednje vreme, nasilje među mladima postalo je ozbiljan problem, a društvo se suočava sa izazovima u borbi protiv ovog fenomena. Mnogi organizatori sportskih aktivnosti i nevladine organizacije pozivaju na veću edukaciju i prevenciju nasilja, kao i na jaču saradnju između škole, porodice i lokalne zajednice.
Željkovićeva porodica i prijatelji su izrazili zahvalnost pravosudnom sistemu na postizanju pravde, iako nikakva presuda ne može nadoknaditi gubitak mladog života. Njihova bol i tuga ostaju prisutni, a Filipova priča služi kao podstrek za promišljanje o vrednostima koje se treba njegovati u društvu.
U svetu sporta, takvi tragični događaji podsećaju nas na to koliko je važno ne samo negovati talenat, već i raditi na izgradnji karaktera i emocionalne otpornosti kod mladih sportista. Organizacije i sportski klubovi imaju odgovornost da osiguraju bezbedno okruženje za svoje članove i da promovišu pozitivne vrednosti, kao što su timski rad, poštovanje i razumevanje.
Na kraju, Filipova tragedija ostaje snažna opomena svima nama o opasnostima nasilja i potrebi za izgradnjom društva u kojem će se mladi ljudi osećati sigurno i podržano.
