Specijalni sud Kosova sa sedištem u Hagu postepeno uspostavlja praksu blagih kazni za osuđene bivše pripadnike takozvane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) zbog ratnih zločina počinjenih 1998. i 1999. godine na Kosovu i Metohiji. Ova praksa postaje sve očiglednija kroz slučajeve kao što su Saljih Mustafa i Pjeter Šalja, kojima su kazne značajno smanjene.
Prvostepene presude koje izriču strane sudije čine se realnim i odgovaraju teškim zločinima koji su dokazane tokom suđenja. Međutim, nakon žalbi, drugostepene presude često potvrđuju te zločine, ali modifikuju kazne na način koji rezultira smanjenjem prvobitno izrečenih kazni. Na kraju, osuđenici dobijaju mogućnost da se žale na visinu kazne, a sudsko veće im obično dodatno smanjuje kaznu. Na ovaj način, kazna se često prepolovi, a svaki osuđenik ima pravo na uslovni otpust nakon odsluženja dve trećine izrečene kazne.
Saljih Mustafa je prvobitno osuđen na 26 godina zatvora za ratne zločine u logoru u selu Zlaš, gde su zlostavljani albanski civili. Nakon žalbe, njegova kazna je smanjena na 22 godine, a zatim na 15 godina. To znači da bi, s obzirom na to da je već proveo pet godina u pritvoru, mogao tražiti uslovni otpust 2030. godine, što znači da bi mogao izaći na slobodu nakon samo deset godina zatvora za teške zločine.
Sličan scenario se dešava i sa Pjeterom Šaljom, koji je osuđen na 18 godina zatvora zbog mučenja i ubistava albanskih civila. Nakon žalbe, njegova kazna je nedavno smanjena na 13 godina, a očekuje se daljnje smanjenje kazne u budućnosti.
Ovakvo postupanje sudija u Specijalnom sudu izaziva brojne kritike, posebno jer se ističe da su u pitanju izuzetno teška krivična dela. Specijalizovano tužilaštvo, umesto da zahteva strože kazne, često pozdravlja odluke o smanjenju kazni. Glavni tužilac Kimberli Vest izjavila je da pozdravlja smanjenje kazne Pjeteru Šalji kao doprinos vladavini prava i pravdi za žrtve, što mnogi smatraju nedopustivim.
Ovakve presude ne donose pravdu za žrtve, a ni vladavinu prava. Šalja, kao i Mustafa, su ratni zločinci i ne zaslužuju da budu tretirani kao gospoda.
Advokat Predrag Milovančević, koji je branio Srbe pred Haškim tribunalom, ukazuje na sličnost između trenutnog tretmana Albanaca i prethodnog tretmana Hrvata. Ovaj model, gde se prvo izriču kazne, a zatim se u ponovljenim postupcima one smanjuju ili ukidaju, već je viđen u slučajevima kao što je Ante Gotovina.
U isto vreme, Specijalni sud u Hagu sudi i četvorici vođa takozvane OVK, uključujući Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija. Oni su optuženi za ratne zločine, uključujući otmice, zatvaranja, mučenja i ubistva nad stotinama civila, koji nisu učestvovali u sukobima. Suđenje ovim optuženicima prati zastrašivanje svedoka i otkrivanje identiteta zaštićenih svedoka, što dodatno komplikuje situaciju.
Ovaj skandal sa smanjenjem kazni za ratne zločince iz OVK ukazuje na potrebu za ozbiljnijom preispitivanjem pravosudnih praksi i jasno definisanim standardima kaznenih politika koje bi trebale da obezbede pravičnost prema svim žrtvama. Dok se iznose dokazi o strahotama koje su se dogodile tokom rata, važno je da pravosudni sistem ne izgubi fokus na odgovornost za zločine protiv čovečnosti. Mnogi smatraju da trenutni model pravde nije samo neadekvatan, već i potencijalno štetan za budućnost pomirenja na Kosovu i Metohiji.
