Predsednica Skupštine Srbije, Ana Brnabić, izjavila je da će se sprovesti post festum analiza Venecijanske komisije u vezi sa nedavno usvojenim pravosudnim zakonima, naglašavajući da je uvek otvorena za dijalog sa Evropskom unijom i da se tim zakonima brani dobrobit građana Srbije. Brnabić je istakla da su kritike koje se odnose na te zakone često preuzete iz medija koji podržavaju blokade i tajkune, te da su mnoge primedbe koje su iznete neosnovane.
Ona je navela da su na početku kritikovali ukidanje Tužilaštva za organizovani kriminal, dok se sada tvrdi da će to tužilaštvo tek biti ukinuto. Brnabić sumnja da su mnogi od kritičara uopšte pročitali izmene zakona, dodajući da opozicija nije bila spremna za raspravu u Narodnoj skupštini. Takođe, naglasila je da će se sprovesti analiza Venecijanske komisije, što smatra normalnom praksom.
Brnabić je osudila licemerje onih koji su menjali Ustav bez javne rasprave i konsultacija, poredeći to sa trenutnim kritikama. Ona je istakla da je rektor Univerziteta u Beogradu, Vladan Đokić, karijerista, podsećajući da je uz podršku Srpske napredne stranke bio dekan Arhitektonskog fakulteta. Prema njenim rečima, Đokić je hvalio stranku i njenog lidera, Aleksandra Vučića, dok je bio na vlasti, ali je sada promenio mišljenje.
Ana Brnabić je dodala da je Đokić želeo da postane rektor Beogradskog univerziteta, iako je akademska zajednica prethodno podržala Ivanku Popović za njen drugi mandat. Istakla je da je ovo prvi put da je izabran rektor koji nije imao podršku Senata. Takođe, Brnabić je kritikovala Đokića zbog njegovih ambicija, sugerišući da se možda nadao da će preuzeti neku od važnijih političkih funkcija.
Ona je naglasila da je Đokić na funkciji rektora želeo da zaštiti svog prijatelja Nebojšu Bojovića, koji je dugo bio predsednik nadzornog odbora javnog preduzeća Infrastruktura železnice Srbije. Brnabić je ukazala na povezanost između Đokića, tužilaštva i Bojovića, tvrdeći da je Bojović zaštićen.
Ova situacija ukazuje na složene političke odnose unutar Srbije, gde se sukobi između vlasti i opozicije često reflektuju u različitim institucijama, uključujući i akademske. Brnabić se čini odlučnom da brani odluke svoje vlade, istovremeno kritikujući opoziciju zbog nedostatka konstruktivnog dijaloga i sposobnosti da se adekvatno bavi pitanjima od javnog interesa.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da se Srbija suočava sa izazovima u pogledu reformi pravosudnog sistema i odnosa sa Evropskom unijom. Post festum analiza Venecijanske komisije može biti prilika za procenu i eventualno unapređenje tih zakona, ali i test za sposobnost vlasti da odgovori na kritike i uspostavi dijalog sa relevantnim institucijama.
Brnabićina izjava o karijerizmu Đokića ukazuje na šire pitanje o tome kako politička ambicija može uticati na akademske i stručne institucije. U svakom slučaju, situacija na Univerzitetu u Beogradu i u širem kontekstu politike u Srbiji ostaje dinamična i kompleksna, sa jasnim implikacijama za buduće pravosudne i političke reforme.
Kao što se može primetiti, Srbija se nalazi u razdoblju kada su političke strasti visoke, a reforme potrebne. Otvoreni dijalog i spremnost na saradnju između različitih strana su ključni za napredak i stabilnost zemlje. U tom smislu, Brnabić poziva na konstruktivnu raspravu i analizu, što može doprineti većem razumevanju i eventualno boljem upravljanju pravosudnim sistemom u Srbiji.
