Pre 27 godina, 23. jula 1999. godine, u ataru sela Bujance, južno od Prištine, dogodio se užasan masakr u kojem je ubijeno 14 Srba, žetelaca iz obližnjeg sela Staro Gracko. Ovaj zločin ostaje jedna od najmračnijih tačaka u savremenoj istoriji Kosova i Metohije, a počinioci nikada nisu odgovarali za svoja dela.
U večernjim satima, oko 21 čas, dok su se žeteoci vraćali sa poljoprivrednih radova, napadnuti su tokom povratka kući. Žetva je bila u punom jeku, a seljani su se vraćali sa polja kada su upali u zasedu. KFOR, međunarodne snage koje su tada bile prisutne na Kosovu, kasnije su potvrdile da su žeteoci dočekani u zasedi, što ukazuje na sistematski pristup ovom zločinu.
Među ubijenima su bili Milovan Jovanović (1969), Jovica Živić (1970), Radovan Živić (1967), Andrija Odalović (1967), Slobodan Janićijević (1965), Mile Janićijević (1957), Novica Janićijević (1981), Momčilo Janićijević (1946), Stanimir Dekić (1955), Božidar Dekić (1947), Saša Cvejić (1973), Ljubiša Cvejić (1939), Nikola Stojanović (1936) i Miodrag Tepšić (1951). Najmlađa žrtva, Novica Janićijević, imao je samo 17 godina.
Žrtve su pronađene uglavnom grupisane u krug, a pored kombajna su ležale 13 žrtava, dok je četrnaesta bila na traktoru. Istraživanja su pokazala da su neki od njih ubijeni vatrenim oružjem, dok su drugi bili izmasakrirani tupim predmetima, što dodatno ukazuje na brutalnost napada.
Sedam dana pre masakra, meštani Starog Gracka tražili su zaštitu od KFOR-a, ali su njihovi zahtevi ignorisani. Na veče masakra, kada se žeteoci nisu vratili, članovi porodica su upućivali pozive KFOR-u u Lipljanu, tražeći pomoć. Umesto pomoći, dobili su samo nesuvisle odgovore, što ih je navelo da sami potraže informacije. Kada je jedan od njih otišao na mesto događaja, naišao je na traktor sa telom jedne od žrtava.
Patrola KFOR-a je ubrzo stigla na mesto zločina, gde su pronašli pobijene seljane. Sutradan, iz KFOR-a su saopštili da su britanski vojnici čuli pucnjavu u 21:13, što potvrđuje vremenski okvir masakra.
U okviru istrage, dva dana nakon masakra, privedene su četiri osobe, ali su ubrzo puštene. Istraga je obuhvatila i sedam Albanaca, ali je proces bio skoro potpuno neefikasan. Godine 2007. godine, jedno lice, Mazljum Bitići iz sela Veliki Alaš, takođe je bilo pod istragom, ali je pušteno nakon dva meseca zbog nedostatka dokaza.
Godinu dana nakon, 2010. godine, nadležni tužioci su predali dokumentaciju o ovom slučaju EULEKS-u, koji je preuzeo nadležnost. Iako su meštani Starog Gracka tražili pravdu, teror nad njima nije prestao. Spomenici i obeležja stradalima su demolirani, a lokalna zajednica je nastavila da živi u strahu.
Slučaj je zatvoren 2017. godine, ali su porodice žrtava ostale bez pravde. Počinioci ovog gnusnog zločina nikada nisu identifikovani niti kažnjeni, što dodatno produbljuje rane koje su ostale u srcima preživelih i njihovih porodica.
Ovaj masakr nije samo tragedija za pojedince, već i za celo srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji. On simbolizuje stradanje i patnju koje su proživeli tokom konflikta, ostavljajući trajne posledice na zajednicu koja se i dalje bori sa traumama iz prošlosti. Ovaj događaj nas podseća na potrebu za pravdom i pomirenjem, kao i na važnost sećanja na one koji su izgubili život u ovom strašnom zločinu.
