Sutra, 25. novembra, Srpska pravoslavna crkva obeležava praznik Svetog Jovana Milostivog, patrijarha Aleksandrijskog, poznatog po svojoj dobrotvornosti, milosrđu i čovekoljublju. Ovaj dan, iako označen crnim slovom u crkvenom kalendaru, slavi se kao neradan i podseća na važnost pomaganja onima u nevolji i pokazivanja milosti.
Sveti Jovan Milostivi rođen je krajem šestog veka na Kipru, u kneževskoj porodici. Od malih nogu je bio vaspitavan u duhu hrišćanstva. Nakon što je rano ostao bez žene i dece, odlučio je da posveti svoj život dobročinstvu i zaštiti nemoćnih. Njegovo ime „Milostivi“ potiče od njegove upornosti da se bori protiv progona onih koji nisu sledili hrišćanstvo, kao i od njegove neiscrpne dobrote prema svim ljudima, bez obzira na veru, rasu ili nacionalnost.
Tokom svog desetogodišnjeg mandata kao patrijarh Aleksandrijski, Sveti Jovan se snažno zalagao protiv progona jeretika i nehrišćana. Njegove reči o dobroti i praštanju ostale su upamćene kroz vekove. Govorio je: „Ako želiš blagorodstva, ne traži ga u krvi, već u dobrodetelji, jer dobrota je pravo blagorodstvo.“ Ova izjava odražava njegovu filozofiju života i principe po kojima je živeo.
Jedan od značajnih događaja iz njegovog života bio je susret sa ženom koja je tvrdila da je lažno optužena za gubitak devičanstva. Iako su ga savetovali da je ne primi, on je izjavio: „Ako ja nju sada ne primim, kako ću na kraju tražiti od Boga da mene primi k Njemu?“ Ova scena postala je simbol njegove dobrote i saosećanja, i primer načina na koji bi ljudi trebali da se ponašaju jedni prema drugima.
Sveti Jovan Milostivi umro je 620. godine u izgnanstvu na Kipru, bežeći pred Persijancima koji su napali Vizantiju. Čak i u tim teškim vremenima, on je naglašavao da se neprijatelju ne treba svetiti, već se držati pravila iz Novog zaveta: „Ko tebe kamenom, ti njega hlebom.“ Njegov život i stavovi prema ljudima učinili su ga svetiteljem dobrote i milosrđa. Na ovaj praznik, veruje se da je važno biti milostiv prema svima koji traže pomoć. Oproštaj od onih s kojima smo u sukobu takođe se preporučuje, jer se veruje da Sveti Jovan donosi sreću i uklanja zlo.
Praznik Svetog Jovana Milostivog ima i posebne običaje. Naime, postoji verovanje da, ako u ponoć uoči praznika izađete napolje, pogledate u nebo i zamislite želju koja se tiče vaše sreće, ta želja će se ostvariti. Ovaj običaj simbolizuje nadu, pozitivnu energiju i veru u dobrotu, ali i podseća na Jovanovu životnu filozofiju.
Tri ključna učenja ovog praznika su: dobročinstvo i milost, praštanje i ostvarivanje želja. Na ovaj dan, vernici su pozvani da pokažu dobrotu prema svima koji traže pomoć, da oproste onima koji su ih povredili i da zamisle svoje želje, verujući da će se one ostvariti uz pomoć dobrih dela i vere.
Sveti Jovan Milostivi, osim što je bio patrijarh, predstavlja uzor ljudskosti i dobrote. Njegov život inspiriše vernike da neguju saosećanje, pomažu potrebitima i šire dobrotu u svetu. Obilježavanje ovog praznika nije samo čin tradicije, već i podsećanje na univerzalne vrednosti milosrđa, oproštaja i nesebičnog pomaganja. Sveti Jovan Milostivi ostaje simbol onoga što znači biti dobar prema drugima i kako svakodnevno živeti sa ljubavlju prema bližnjima.
