Predsedništvo Demokratske narodne partije (DNP) Crne Gore razmatralo je inicijativu šefa stranke Milana Kneževića za izlazak iz vlasti na nivou države i u Podgorici. Ova odluka je usledila nakon policijske intervencije u Botunu, gde je uhapšeno 54 meštana tokom protesta protiv gradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Pored toga, DNP je nezadovoljan ignorisanjem važnih pitanja kao što su srpski jezik, državna zastava i državljanstvo.
Na sednici je jednoglasno odlučeno da članovi Vlade Milun Zogović i Maja Vukićević na prvoj sednici iniciraju ustavne promene kako bi srpski jezik postao službeni. Takođe, obavezali su se da će predložiti izmene zakona o državljanstvu kao i zakona o državnim simbolima, sa ciljem da trobojka postane normirana kao narodna zastava.
Pored toga, članovi DNP-a su se dogovorili da iniciraju sveobuhvatan dijalog zasnovan na rezultatima referenduma iz 2025. godine, koji bi se bavio stavovima građana Zete o gradnji postrojenja. U slučaju da njihovi zahtevi ne budu podržani na sednici Vlade, Zogović i Vukićević će podneti ostavke, a poslanički klub DNP-a otkazati podršku aktuelnoj vladi Milojka Spajića. Takođe, odbornički klub DNP-a u SO Podgorica otkazat će podršku gradonačelniku Saši Mujoviću.
Incidenti u Botunu su bili okidač za ovakvu odluku. DNP je od samog početka svog članstva u Vladi održavao svoje ideološke i programske principe. Policijska intervencija 30. decembra prošle godine, kada je uhapšeno 54 meštana Botuna zbog blokade lokacije predviđene za gradnju postrojenja, dodatno je pojačala tenzije.
Milan Knežević je ranije izjavio da će njegova stranka napustiti vlast ukoliko policija interveniše u Botunu. On je naglasio da će podneti ostavku na mesto predsednika partije i na poslanički mandat, ukoliko Predsedništvo ne usvoji njegov predlog o povlačenju iz vlasti. Knežević je tokom protesta ponovio da će predložiti povlačenje DNP-a iz državne i lokalne vlasti, dok su neki nezavisni odbornici iz Zete tražili od DNP-a da ostane u vlasti.
Protesti u Botunu su trajali dva dana, tokom kojih su meštani blokirali put prema Zeti i aerodromu. Nakon pritiska javnosti, dogovoreno je da se policija povuče, a da se započnu pregovori o gradnji.
Ova situacija dodatno je ukazala na duboke podele u crnogorskom društvu i na potrebu za dijalogom između vlasti i građana. DNP se, kao stranka koja se zalaže za prava srpskog naroda u Crnoj Gori, poziva na veće uvažavanje stavova lokalnog stanovništva, posebno kada su u pitanju projekti koji se tiču njihove životne sredine.
U ovom trenutku, situacija ostaje napeta, a odluke DNP-a će zasigurno imati značajan uticaj na politički pejzaž Crne Gore. Mnogi analitičari smatraju da bi eventualno povlačenje DNP-a iz vlasti moglo otvoriti nova pitanja o stabilnosti vlade i budućim političkim odnosima u zemlji.
U svakom slučaju, događaji u Botunu su pokazali koliko je važno za svaku vlast da sluša i uvaži mišljenje svojih građana, a posebno kada su u pitanju odluke koje direktno utiču na njihove živote. Pitanja jezika, zastave i državljanstva ostaju ključna za identitet i jedinstvo crnogorskog društva, a njihovo rešavanje predstavlja izazov koji predstoji aktuelnoj vlasti.
