Predstava „Krokodil“, u režiji Ane Grigorović i produkciji Opere Lab, biće premijerno izvedena 12. februara u Malom pozorištu „Duško Radović“ u Beogradu. Namenjena je mladima starijim od 12 godina, kao i odraslima. Ova savremena monodrama, koju je napisala rumunska autorka Eliza Vilk, fokusira se na život dečaka koji se suočava sa izazovima u svetu koji ne prihvata njegovu različitost. Vilk je za ovu predstavu 2017. godine dobila Nacionalnu nagradu za monodramu.
Kroz priču, publika ima priliku da zaviri u unutrašnji svet dečaka koji prolazi kroz prelomne događaje tokom svog ranog puberteta. On je rodno nekonforman, povučen i često nevidljiv, što ga dovodi do verbalnog i fizičkog nasilja od strane vršnjaka, kao i do nerazumevanja od strane odraslih koji su preokupirani sopstvenim problemima. Ova situacija izaziva duboku bol kod dečaka, koja se manifestuje kroz simboličkog krokodila koji ga iznutra grize. Kada se bolu ne da ime, on raste i počinje da ujeda, što predstavlja emotivnu patnju koju mlad čovek nosi.
Režiserka Grigorović ističe da „Krokodil“ na suptilan način istražuje dečiji pristup pitanjima roda, rodne identifikacije i seksualnosti. Termin „rodna disforija“ je često nepoznat, iako predstavlja krhku fazu u odrastanju svakog deteta. Grigorović naglašava da je važno da se deca slobodno pitaju o svojoj identifikaciji, jer je to deo njihovog emocionalnog razvoja.
Jedan od najdubljih aspekata predstave, prema rečima Grigorović, jeste kako društvo prihvata različitosti. Neprihvatanje različitosti vodi do usamljenosti i nasilja među vršnjacima, što su teme koje ostavljaju trajne posledice na psihološko zdravlje mladih. Grigorović smatra da predstava može otvoriti dijalog o važnim pitanjima koja se tiču identiteta i seksualnosti, ne samo među mladima, već i među starijom generacijom koja možda nije dovoljno otvorena prema ovim temama.
Ova predstava je zamišljena kao dinamična i vizuelna, s ciljem da ispriča više od same priče. Grigorović se nada da će privući pažnju ne samo adolescenata, već i starijih gledalaca, kako bi se pokrenula ključna pitanja o prihvatanju različitosti u društvu. Ona ukazuje na to da su stariji često skloni da te teme vide kao zapadnu propagandu, dok je generacija Z otvorenija prema različitim seksualnim i rodnim identitetima.
Grigorović veruje da predstava može biti terapeutski proces za mlade, dok za odrasle može proširiti percepciju o rodnim pitanjima i razbiti patrijarhalne šablone mišljenja. Prema njenim rečima, neophodno je raditi na stvaranju društva koje prihvata različitosti, jer stvaranjem zajednice koja odbacuje sve što je drugačije, ne stvoramo bolji svet.
Predstava „Krokodil“ se takođe bavi pitanjima emocionalnog zdravlja i izazovima s kojima se mladi suočavaju u savremenom društvu. Grigorović naglašava da stalno generisanje neprihvatanja različitosti dovodi do stvaranja društva u kojem se svako ko je „drugačiji“ oseća odbačenim. Ovaj koncept je ključan za razumevanje kako se društvo razvija i kako se pojedinci suočavaju sa svojim problemima.
Kroz „Krokodil“, Grigorović teži da otvori dijalog o pitanjima koja su često zanemarena, ali su od suštinskog značaja za zdravlje i dobrobit mladih. Njena vizija predstave kao prostora za istraživanje identiteta i prihvatanja različitosti može imati dubok uticaj na publiku, podstičući je da razmišlja o sopstvenim predrasudama i o tome kako se može stvoriti inkluzivnije društvo.
