Pregovori između Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Država, kao i iransko-američki deo razgovora, održaće se u Ženevi, ali neće biti međusobno povezani, izjavio je iranski izvor za RIA Novosti. Ova izjava dolazi u trenutku kada se očekuju ključni razgovori o važnim geopolitičkim pitanjima koja uključuju sukobe i diplomatske odnose između ovih zemalja.
Izvor je naglasio da su rusko-ukrajinski i iransko-američki pregovori odvojeni procesi. „Ne postoji direktna veza između njih. Verujem da se ovi pregovori neće voditi zajednički i ne mislim da će prisustvo delegacije na jednom koloseku uticati na učešće druge strane na drugom koloseku u Ženevi“, rekao je izvor. Ova izjava ukazuje na to da će svaka pregovaračka strana imati svoje prioritete i ciljeve, bez međusobnog uticaja.
Prethodno je diplomatski izvor u Ženevi potvrdio da će se razgovori o Ukrajini i Iranu održati istovremeno 17. februara. Oman će posredovati u pregovorima o Iranu, što dodatno naglašava složenost situacije i potrebu za pažljivim pristupom u rešavanju ovih pitanja. Očekuje se da će ove sesije doneti nove informacije i potencijalne rešenja za dugotrajne sukobe.
Rusko-ukrajinski sukob traje od 2014. godine, kada je Rusija anektirala Krim, što je izazvalo međunarodnu krizu i sankcije protiv Moskve. Situacija se dodatno zakomplikovala sukobom na istoku Ukrajine, gde proruske separatističke snage bore se protiv ukrajinske vojske. Ovi pregovori u Ženevi mogu biti prilika da se pronađu novi putevi ka smanjenju tenzija i eventualnom rešenju sukoba.
S druge strane, iransko-američki pregovori fokusiraju se na nuklearni program Irana i pokušaj vraćanja Sjedinjenih Država u okvir sporazuma iz 2015. godine, poznatog kao JCPOA (Zajednički sveobuhvatni akcioni plan). Ovaj sporazum je bio ključan za ograničavanje iranskog nuklearnog programa u zamenu za ublažavanje sankcija, ali je Sjedinjene Države napustile sporazum 2018. godine, što je dovelo do povećanih tenzija u regionu.
U međuvremenu, Iran je nastavio sa razvojem svog nuklearnog programa, što je dodatno uzburkalo međunarodne odnose i izazvalo zabrinutost kod zapadnih zemalja. Očekivanja su da će se tokom pregovora u Ženevi razgovarati o mogućim ustupcima sa obe strane kako bi se postigao napredak u ovim pitanjima.
U svetlu ovih pregovora, važno je napomenuti da postoji mnogo složenosti u vezi sa pitanjima bezbednosti i geopolitike. Međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj situacije, s obzirom na to da bi bilo kakav napredak mogao imati dalekosežne posledice za stabilnost regiona i globalne odnose.
Osim toga, postoji i potencijal za saradnju između zemalja u rešavanju zajedničkih izazova, kao što su terorizam, klimatske promene i ekonomska kriza izazvana pandemijom COVID-19. Diplomatski napori u Ženevi mogu otvoriti vrata za nove puteve saradnje, ukoliko se strane pokažu spremnim na kompromis i dijalog.
Zaključak je da su pregovori u Ženevi značajan korak ka smanjenju tenzija između glavnih aktera na međunarodnoj sceni. Iako su razgovori o Ukrajini i Iranu odvojeni, mogućnost da se postigne napredak u jednom od ovih pitanja može stvoriti pozitivnu dinamiku koja bi mogla uticati na druga pitanja i izazove. U tom smislu, pažljivo praćenje i analiza rezultata ovih pregovora biće ključni za razumevanje budućih odnosa između ovih zemalja.
