Skoro potpuni kolaps komercijalnog brodskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz već pogađa zemlje Evropske unije, a prema najnovijoj studiji, najizloženije su Italija i Belgija. Rizici su najizraženiji u grupi evropskih država, pokazuje analiza koju su sproveli Institut za inteligenciju lanaca snabdevanja Austrije (ASCII), Centar za složenost nauke (CSH) u Beču i Tehnološki univerzitet Delft.
Unutar Evropske unije, Italija se izdvaja kao najugroženija, sa godišnjim uvozom robe iz zemalja Persijskog zaliva vrednim oko 9,8 milijardi dolara. Taj iznos obuhvata i uvoz tečnog prirodnog gasa iz Katara u vrednosti od oko 4,4 milijarde dolara godišnje, kao i propana u vrednosti od oko 3,2 milijarde dolara. Belgija je, s druge strane, snažno oslonjena na katarski gas, koji godišnje uvozi u vrednosti od oko 5,8 milijardi dolara, uglavnom preko luke Zebriž, što je čini izuzetno izloženom ekonomskim rizicima. Ormuski moreuz nije važan samo za energente – on predstavlja i ključnu rutu za globalnu trgovinu dijamantima, koji se transportuju iz Ujedinjenih Arapskih Emirata ka Antverpenu.
Nemačka godišnje uvozi robu iz regiona u vrednosti od oko 5,7 milijardi dolara, pre svega iz Ujedinjenih Arapskih Emirata – uglavnom brodove, jahte i industrijsku opremu, ukupne vrednosti od 4,2 milijarde dolara. Istovremeno, vrednost uvoza iz Katara, uglavnom propana i specijalnih gasova, iznosi oko 600 miliona dolara. Širi evropski prostor predstavlja i najveći rizik za Ujedinjeno Kraljevstvo, koje iz regiona Bliskog istoka godišnje uvozi robu u vrednosti od oko 12,9 milijardi dolara, od čega se oko 5,9 milijardi dolara odnosi na gasne proizvode iz Katara.
Autor studije Stefan Tarner upozorava da će ekonomske posledice u velikoj meri zavisiti od trajanja iranske blokade. Ukoliko potraje duže od četiri nedelje, poremećaji bi mogli da se prošire na globalne lance snabdevanja. Iran je, nakon američko-izraelskog napada, preuzeo kontrolu nad Ormuskim moreuzom i zabranio tranzit brodovima povezanim sa SAD, Izraelom, evropskim zemljama i njihovim saveznicima.
Ova situacija u Ormuskom moreuzu, koji se smatra jednim od najvažnijih pomorskih puteva na svetu, može imati dalekosežne posledice na ekonomiju zemalja koje zavise od uvoza energenata. S obzirom na to da se kroz ovaj moreuz transportuje oko 20% globalne nafte, svaki poremećaj može izazvati značajne fluktuacije cena na svetskom tržištu. Pored toga, zemlje koje se oslanjaju na energente iz ovog regiona suočavaju se sa potencijalnim krizama u snabdevanju.
U svetlu ovih informacija, evropski lideri će morati da preispitaju svoje strategije snabdevanja energentima i diversifikaciju izvora. U tom kontekstu, Italija i Belgija će morati da istraže alternativne rute i dobavljače kako bi smanjile svoju zavisnost od energenata iz Persijskog zaliva.
Kao odgovor na ovu krizu, neki analitičari predlažu povećanje ulaganja u obnovljive izvore energije i energetske efikasnosti, što bi moglo smanjiti zavisnost evropskih zemalja od uvoza fosilnih goriva. Takođe, podsticanje istraživanja i razvoja u oblasti alternativnih energenata može pomoći u smanjenju ranjivosti evropskih ekonomija.
Osim toga, međunarodna zajednica i organizacije kao što su Evropska unija i Ujedinjene nacije mogu igrati ključnu ulogu u posredovanju i rešavanju tenzija u regionu Bliskog istoka, kako bi se obezbedila stabilnost i sigurnost u pomorskom saobraćaju.
U zaključku, trenutna situacija u Ormuskom moreuzu ukazuje na ozbiljne rizike za evropske ekonomije, posebno za zemlje kao što su Italija i Belgija. S obzirom na sve veće napetosti u regionu, neophodno je da se preduzmu hitne mere kako bi se zaštitila stabilnost snabdevanja energentima i smanjili potencijalni ekonomski udar.
