Brižit Bardo, filmska ikona i simbol ženske emancipacije, preminula je u 91. godini, kako je danas objavila Fondacija Brižit Bardo. Poznata kao „BB“, Bardo je ostavila neizbrisiv trag u francuskoj kinematografiji od 1950-ih do 1970-ih, kada je zabeležila svoj najveći uspeh. Osim što je bila zvezda filmskog platna, postala je i istaknuti aktivista za prava životinja.
Rođena 28. septembra 1934. godine u Parizu, Bardo je od malih nogu pokazivala sklonost umetnosti, učila je balet i bavila se manekenstvom. Njena filmska karijera počela je u ranim pedesetim, a svetsku slavu stekla je 1956. godine filmom „I Bog stvori ženu“ u režiji Rožea Vadima. Ovaj film nije samo pokrenuo polemike, već je označio prekretnicu u načinu na koji se ženski likovi prikazuju u kinematografiji, postavivši Bardo kao simbol slobode i senzualnosti.
Bardo je snimila 46 filmova i više od 60 pesama, ali se povukla iz filmskog sveta 1973. godine, kada je imala samo 39 godina. Od tada je posvetila svoj život borbi za prava životinja, osnivajući Fondaciju „Brižit Bardo“ koja se protivila zlostavljanju životinja. Njen aktivizam bio je prepoznatljiv i snažan, s posebnim fokusom na zaštitu foka i drugih životinja.
U poslednjim godinama svog života, Bardo se povukla iz javnosti, ali je ostala prisutna u svesti javnosti kroz svoj aktivizam. U oktobru ove godine, provela je tri nedelje u bolnici u Tulonu zbog operacije, što je izazvalo brigu među njenim obožavaocima. Iako su mediji izveštavali o njenom zdravstvenom stanju, njen portparol je demantovao navode o ozbiljnosti njene situacije.
Nakon njene smrti, obožavaoci su počeli da ostavljaju bukete cveća ispred njene vile u Sen Tropeu, mestu gde je provela poslednje godine svog života. Policija je bila prisutna kako bi obezbedila red, a lokalne vlasti su izrazile saučešće, govoreći da je Bardo učinila da „San Trope zablista širom sveta“.
Bardo je ostavila dubok trag u kulturi i umetnosti, inspirisavši mnoge umetnike, pisce i intelektualce. Njena harizma i jedinstveni stil učinili su je globalnom zvezdom, a njen uticaj se oseća i danas. Njeno glumačko umeće, koje je isprva bilo potcenjivano, kasnije je dobilo priznanje kao originalno i nekonvencionalno.
Bardo je bila više od samo filmske zvezde; ona je postala simbol slobode i autentičnosti u posleratnoj Evropi. Njena sposobnost da razbije ustaljene norme i predstavi ženstvenost na nov način učinila je da postane oličenje modernog duha tog vremena. Njena borba za prava životinja i humanitarnu aktivnost oslikava njen karakter i posvećenost važnim pitanjima, daleko od svetla reflektora.
Retrospektivna izložba posvećena njenom životu i delu održana je 2010. godine i privukla je desetine hiljada posetilaca, pokazujući da interesovanje za njen rad ne jenjava. Iako su neki njeni javni istupi izazivali kontroverze, Bardo je ostala upamćena kao snažna ličnost koja je redefinisala pojam filmske zvezde.
Njena uloga u društvu bila je takođe inspiracija za simbol Marijane, koji predstavlja Francusku Republiku, što dodatno ukazuje na njen značaj u francuskoj kulturi. Bardo nije bila samo filmska ikona; ona je bila i aktivistkinja koja je svoj život posvetila važnim pitanjima, ostavljajući za sobom nasleđe koje će trajati i dalje.
U svetu koji se neprestano menja, Bardo ostaje simbol otpora, slobode i borbe za ono što je ispravno, a njena priča će se prenositi generacijama koje dolaze.
