Nekadašnji hrvatski i jugoslovenski vaterpolista Goran Sukno preminuo je u 67. godini života nakon duge i teške bolesti. Ovu tužnu vest potvrdio je Vaterpolo klub Jug, gde je Sukno ostavio neizbrisiv trag tokom svoje karijere. Rođen je 6. aprila 1959. godine u Cavtatu, a svoje prve vaterpolo korake napravio je u svom rodnom gradu.
Sukno je 1976. godine prešao u dubrovački Jug, gde je brzo postao ključni igrač i simbol kluba. Njegov talenat i posvećenost sportu doprineli su njegovom brzom usponu na vaterpolo sceni. Tokom svoje karijere, osvajao je brojne titule i postavljao nove standarde za vaterpolo u bivšoj Jugoslaviji. Najveći uspeh doživeo je na Olimpijadi u Los Anđelesu 1984. godine, kada je kao kapiten reprezentacije predvodio tim do zlatne medalje. Ova medalja nije bila samo lična pobeda za Sukna, već i simbol uspeha vaterpola u Jugoslaviji.
Godinu dana nakon olimpijskog zlata, Sukno je osvojio i svetsko prvenstvo, čime je dodatno učvrstio svoj status jednog od najboljih vaterpolista svoje generacije. Tokom osamdesetih godina prošlog veka, bio je deo sjajne generacije koja je osvojila sve najvažnije titule u evropskom i svetskom vaterpolu. Sa Jugom je 1981. godine osvojio titulu prvaka Evrope, što je dodatno podiglo njegovu reputaciju u sportu.
Nakon završetka igračke karijere, Sukno je proveo gotovo deset godina u Italiji, gde je nastavio da se bavi vaterpolom. Njegovo iskustvo i znanje o sportu doprineli su razvoju vaterpola u Italiji, ali je 1994. godine odlučio da se vrati u Dubrovnik. Tada je preuzeo funkciju direktora kluba Jug, koju je obavljao do 2012. godine. Tokom njegove uprave, klub je postigao značajan uspeh, uključujući osvajanje titule evropskog šampiona 2001. godine.
Sukno je svojim vođstvom učinio da klub Jug postane jedan od najuspešnijih vaterpolo klubova u Evropi, stekavši brojne domaće i evropske trofeje. Njegova posvećenost radu sa mladim igračima i razvoj vaterpola u Dubrovniku ostavili su trajan uticaj na sportsku zajednicu. Njegova sposobnost da motiviše i inspiriše druge bila je ključna za uspeh kluba i razvoj vaterpola u regionu.
Suknov doprinos vaterpolu nije bio samo kroz njegove uspehe na terenu, već i kroz njegov rad u administraciji i kao mentor mladim igračima. Mnogi su ga smatrali ne samo vrhunskim sportistom, već i izvanrednim čovekom koji je uvek bio spreman da pomogne i podeli svoje znanje. Njegova smrt ostavila je veliku prazninu u svetu vaterpola, a mnogi njegovi bivši saigrači i kolege izražavaju duboku tugu i poštovanje prema njegovoj ostavštini.
U poslednjim danima svog života, Sukno se suočavao sa teškom bolešću, ali je i dalje ostao aktivan u sportu koliko je mogao. Njegova borba za zdravlje bila je inspiracija mnogima, a njegov duh i ljubav prema vaterpolu nikada neće biti zaboravljeni. Svi koji su ga poznavali i onima koji su pratili njegovu karijeru, ostaviće snažan utisak o čoveku koji je bio više od sportiste – bio je lider, mentor i prijatelj.
Suknov doprinos sportu i životima mnogih mladih sportista se ne može preceniti. Njegova ostavština živi kroz sve one koji su imali sreću da ga poznaju i uče od njega, kako na terenu, tako i van njega. Njegova strast prema vaterpolu i predanost sportu biće inspiracija budućim generacijama.
