Miloš B. (17) preminuo je jutros nakon dve godine teške borbe za život, nakon strujnog udara koji je doživeo 12. maja 2024. godine na teretnoj stanici u Užicu. Njegova porodica je saopštila tužnu vest, izražavajući zahvalnost svima koji su im pružili podršku tokom teških trenutaka.
Miloš je, prema izveštajima, doživeo strujni udar dok je pokušavao da napravi selfi na železničkom vagonu. U tom trenutku, našao se u kontaktu sa strujom jačine 25.000 volti, što je rezultiralo teškim povredama i opekotinama na 92% njegovog tela. Njegova borba za život trajala je više od dve godine, a tokom tog perioda, porodica se suočila s brojnim izazovima, ali su uvek imali podršku zajednice.
U obaveštenju koje je porodica uputila javnosti, naveli su: „Naš život se zauvek promenio. Naš sin Miloš Bujišić je doživeo strujni udar na vozu i od tog trenutka počela je njegova teška i dugotrajna borba za život i ozdravljenje.“ U tom emotivnom pismu, oni su se zahvalili svim prijateljima, sugrađanima i rodbini koji su im pružali podršku, molili se za Miloševo izlečenje i prikupljali novčanu pomoć za lečenje u inostranstvu.
Nažalost, nakon dugotrajne borbe sa posledicama strujnog udara, Miloš je preminuo 28. jula 2026. godine. Njegova porodica je izrazila duboku tugu, rekavši: „Naše srce je slomljeno i teško nam je da pronađemo reči kojima bismo opisali ovaj bol.“ U svom saopštenju, oni su se zahvalili svima koji su im pružili podršku, ističući da će Miloš zauvek ostati u njihovim srcima.
Miloš će biti sahranjen 31. jula na groblju Sariće Osoje. Njegova tragedija podseća na ozbiljne rizike koje nosi penjanje na železničke vagone. Prema informacijama iz Infrastrukture železnice Srbije, struja jačine 25.000 volti prolazi kroz kontaktnu mrežu iznad pruge, a opasnosti od strujnog udara postoje čak i bez direktnog kontakta sa strujnim vodovima. Samo približavanje kontaktnoj mreži može izazvati opasne situacije.
Statistika pokazuje da prosečno godišnje pet mladih osoba nastrada od strujnog udara iz kontaktne mreže, a najčešće se to dešava tokom penjanja na vagone. Infrastruktura železnice Srbije apeluje na mlade da se ne penju na vagone, naglašavajući da je to strogo zabranjeno i potencijalno smrtonosno. Upozoravaju da se na stanicama moraju poštovati znakovi upozorenja, jer ovakvi incidenti često završavaju tragično.
Miloševa tragedija je još jedan u nizu sličnih incidenata koji ukazuju na potrebu za većom svesti o opasnostima koje vrebaju na železnicama. Zajednica je pokazala veliku solidarnost tokom Miloševe borbe, ali je takođe važno da se ovakvi događaji spreče u budućnosti kroz edukaciju i informisanje mladih o opasnostima koje nosi neodgovorno ponašanje.
Porodica Miloša Bujišića ostavlja za sobom snažnu poruku o ljubavi i podršci zajednice, kao i podsećanje na važnost opreznosti u blizini železničkih pruga. Njihova borba i gubitak ne bi trebali biti uzaludni, već podsticaj za promene koje će pomoći da se zaštite buduće generacije.
Na kraju, Milošova borba i tragičan ishod podsećaju nas na krhkost ljudskog života i važnost zajednice u teškim trenucima. U svetu gde se često zaboravlja na opasnosti, njegova priča može poslužiti kao upozorenje i poziv na akciju za sve nas.
